Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

[10 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

- Да се заведе земљоделска школа (Предлагач свешт. Глиша Герасимовић). Усвојено.

Уз исти предлог долази (од Топузовића) и други „и да се добар сој свакојаке стоке умножава“. Усвојено.

Да се спречи један народни обичај, који доприноси да се шуме сатиру (тражи Милоје Блазнавац) јер је „код многих наших људи уобичајено да се велики грмови секу за сандуке мртвачке, кад год ко умре, пошто влада сујеверје да се два мртваца не саране у даске од једног дрвета“ — решено: „да се за мртвачке сандуке наструже дасака и у суднице сеоске смести, одакле ће моћи сваки узети колико му кад затреба“.

Приликом претреса мера о шумама, када је и предњи (Блазнавчев) предлог постао, а кад је дошла реч на села и сеоска имања (потесе) „усваја се начело“: да се селима не допушта без нужде раштркавати се; итакође „усваја се начело“: „да се стока чува од усева, а не усеви од стоке“.

По струци унутр. послова:

Да се у свакој окр. вароши подигне болница и да сваки бећар, поред бећарског данка, по нешто плаћа и у болнички фонд (Предлагач посл. неготински јов. Мишић). Предлог нађен као уместан; али министар објасни „да се сад баш спрема пројект о овоме предмету“.

Да наша пошта (која је била при мин. унутр. послова) прима писма за Србију од Аустријске поште и разноси куд треба, и обратно (предлагачи: крушевачки посланици) и у вези с тим:

Да се београдска „пост-експедиција“ при аустријском конзулату укине (предлагачи посланици: крагујевачки Мика Марковићи београдски Жив. Карабиберовић) решено: представити влади Његове Светлости, да у том смислу поради.

Овде ћемо уврстити и мешовит предлог (рудничких посланика):

Да се забрани ношење сребрних новаца као накит; да се забрани грађење дрвених кућа; да се стане на пут псовању вере, закона, да свет уредно у цркву иде; и дућани у празнике да се не отварају. Све одбачено; а за последње речено да постоје већ законски прописи.

И о железницама је било предлога:

Да се од Радујевца преко Зајечара и даље ка Алексинцу „подигне“ „што пре гвоздени пут“ (Предлагач посл. Алекса Здравковић). Пошто и влада жели „видети час пре обогаћену нашу земљу тим снажним средством саобраштаја“, то Скупштнна „не нађе за нужно учинити по овоме предлогу“.

О Савету и чиновницима:

Да се Савет сведе на 7 лица — но „једногласно одбијен“.

Да се чиновницима без разлике, са платом већом од 500 талира, плата смањи. (Предлагачи оба предлога посланици Крушевачког окр.: Јов. Пећанац и Мих. Поповић, свештеник). Овај предлог Скупштина „одлучно одби“ „почем се опште жели да има добрих чиновника, а ваљане раднике ваља платити“.