Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878
СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 113
одлука Народне Скупштине била је и једна јавна манифестација, која је, после бомбардовања, имала као циљ, да подупре акцију, која је у том смислу заснована.
Сутра дан, 6. септембра, Кнез је лично закључио Народну „Велико-госпоинску“ Скупштину из године 1864. Кнез „севши на престол, и понудивши и Скупштину да седне“, изговорио је своју беседу. Она је била кратка и мирна, ни налик на ону, којом је Скупштина отворена 16. августа. „ја долазим да закључим седнице Народној Скупштини — говорио је Кнез — јер је она свршила послове на овогодишњем састанку, и тиме је престала потреба вашег даљег бављења код мога правитељства... Ја вам благодарим на усрдности, којом сте предусрели предлоге учињене вам од моје владе. Користи, који ће из њих произићи за Србију, биће наша заједничка заслуга (једногласно: „Живио !“)“.
Али још није било нестало извесне патријархалне црте у српским скупштинама. У опису овога момента, у Срп. Новинама, налазимо још онај парламентарни епилог:
„После изговорене беседе, устане неколицина народних посланика, и у неколико речи изразе Његовој Светлости неограничено поверење Скупштине... Том приликом, вели се даље у том опису: окрене се ћупријски посланик Дим. Јовановић г. г. Министрима и државним Саветницима! и замоли их : да буду крепка потпора Светлом Владаоцу, а Скупштина је, вели, од своје стране учинила све што је могла, да потпомогне Владаоца у родитељским тежњама његовим“.
Збиља! Може данашњи нараштај мислити о својим парламентарним претходницима како хоће, али они су озбиљно схватили свој позив, па чак и онда, кад су можда грешили, њих је руководила љубав према напретку Србије, коју су они нераздвојном сматрали од кнежеве личности и свега онога што је он хтео. Вера у Кнеза Михаила била је необично велика, као што није била ни неоправдана. Не показују ли то, између осталога, и ове самоникле изјаве из средине скупштинске и после речи Владаочеве, којом се Скупштина закључује 2!
ж
Са овом Скупштином као да је потпуно завршена кампања, која је још од 1860. године вођена противу Либерала. Видели смо какви су се предлози јављали и на самој Скупштини о одувимању пенсија, о суђењу !п сопштанНат ит.д. Видели смо, шта је било, пре тога, са Ученим Друштвом, са Великим судом, да и не говоримо више о стварима из 1860., приликом покретања листа „Народна Скупштина“, и из 1861. приликом узалуднога сузбијања кандидације Тодора Туцаковића, и др. либерала, за избор у Преображењску Скупштину, његов избор за председника и брзо иступање из Скупштине, Сва та четиригодишња акција кулминирала је на
! Остала сцена затварања Скупштине, описује се: „Као и при отварању, тако су и при закључку Скупштине, осим г. г. Министара и држ. Саветника, који су с једне и с друге стране Његове Светлости седели, присуствоваше многе отмене госпоје, многи г. г. чиновници и грађани, и више гостију са стране,“
Политичка историја Србије 8