Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

116 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Кнез Михаило сазревши у прогонству, имао је похвалну амбицију да буде не само велики, но и добар владалац. То су доиста све особине примерних владалаца; и српски народ, у савременицима својим, у Србији и ван ње, љубио га је, ценио, њима се одушевљавао и следовао му. При свој тешкоћи дневне ондашње политике, народ је, и они који су патили од тих тешкоћа, увек издвајао патриотку личност Кнежеву, и свак се тешио оном добићу, која је земљи у изгледу била. Патриотични људи, и кад пате, своје личне назоре и осећаје жртвују општој користи, и потчињавају се оном силном импулсу, који ка тој општој користи води.

Али и за управљање живим створењима, који сачињавају колективну јединицу што се зове Народ, важи она практика вештих риболоваца, који и највећу ухваћену рибу, о танком концу и слабој удици извуку, благим привлачењем и попуштањем; јер сваком затезању струка неминовно следује прекид, и у толико пре, што је риба већа. Сасвим тако и у управљању светом, политика затезања неминовно води раскиду, све једно, ма каква иначе била срећна рука, која конац политички држи. И у завојеваним и у рођеним земљама, никад се политика силе, тираније, притиска и гоњења, није могла овековечити, или без осетне штете дуго продужити, Тај наук даје историја свију времена и свију народа, па и историја нашега народа, парочито од његовога препорођаја и херојскога ослобођења, у коме су јунаштво народно, комбиновано са неоспорном мудрошћу вођа, уродило плодом слободе и народне самосталности.

Кнез Михаило осећао се позван да народ свој поведе све већој слави и већој самосталности но што беше она, кад он управљаше вазалном Србијом у њеним узаним границама. Он је високо држао заставу народне независности и српскога уједињења, и својим истрајним радом успео је да и у очима пријатеља и у очима природних противника Српства, важи као оваплоћење генија Српства. Тако је он потискао све такмаце, Србија заузела прво место међу балканским државама. Глас јој је био можда већи, но што би га она могла физичком снагом подупрети, на случај великих оружаних сукоба са суседном Турском, о којима сеу Србији стално говорило, певало и за које се и политички и војнички спремало.

У времену, које нам предстоји да га расмотримо, ми ћемо се уставити на низу патриотских манифестација Кнеза Михаила, које износе у свему сјају његову велику личност. „Ако не осећате, нећете ништа постићи!“ учио је један апостол своје нове хришћанске последнике. Па то важи и у политици; јер и народни по“ литички идеали само онда повуку масу и одушеве је, ако се са религијозном преданошћу, па ис фанатизмом, пригрле и изводе. Такву преданост имао је и Кнез Михаило. Она га је великим учинила; јер је он сваку прилику, сваку патриотску свечаност употребљавао, да јасно и гласно прокламује не само своја осећања, већ и своје планове, све и да је његова првобитна ревност почела доцније да се увија у неку магловитост, која је одавала малаксалост импулса, потребног за велика предузећа.