Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

118 жив. ЖИВАНОВИЋ

бораца (њих 47). Медаље су биле сребрне (посребрене) а крстови позлаћени, и саливени од првог топа Кнеза Милошевога.

Дирљива је била сцена раздавања крстова старцима, којима је на челу био Матеја Симић, звани „Црвени Матеја.“ Кад је Кнез хтео њему дати први крст, Симић је изјавио да „Његовој Светлости пристоји најпре носити тај знак, као достојном сину Великог Милоша, који је први њих на борбу за слободу повео“. „ја примам радо из ваше руке овај знак одличија господине Симићу — одговорио је Кнез — но не за то, што бих мислио да ми он пристоји као награда за моје заслуге, које су још премалене; него га зато са пуним срцем радости не моје прси стављам, што ми то доказује, да они, који су га заслужили у том уверењу живе, да ћу се ја са заслугама, које ми предстоје Србији учинити, овог крста достојним показати“.

Колико скромности и колико патриотске збиље у мало речи!

Но Кнез је и борцима, ту присутним, изговорио необично похвалну беседу, из које вадимо бар почетак:

„Моји љубазни и верни! — говорио је Кнез — садашњи нараштај, или боље да кажем садашња Србија, представљена овде свима знаменитостима својим и одабраницима из свију крајева и свију части народа, срећна је, заједно самном, што види у свом кругу, и што може љубави и поштовањем својим обгрлити на овој свечаности још у животу заоставше се остатке пређашњег нараштаја, пређашње Србије, ове седе и честите Старце, који су са нашим покојним родитељима положили срећни темељ садашњем нашем стању, а којима је јединим, између толико хиљада њихових савременика суђено било, да доживе данашњу велику народну свечаност...“

А у здравици народу, при свечаном обеду, говораше Кнез:

„Многопоштовани, љубљени и вјерни моји! Много и много је пуније моје срце радости од ове чаше вина, што у најсвечанијем дану нове српске историје седим за једним столом са одабраницима мога народа и милим гостима, који дођоше да увеличају нашу светковину, и са свима заједно делим леб и со, по старом српском обичају.

„Сви ћете се, уверен сам, одазвати са одушевљењем мојој здравици, која се у неколико речи састоји: У здравље и за сјајну будућност Српског Народа! Нек под окриљем свемогућег Бога, он постигне онај степен свестраног развитка, какав му нико више желети не може од Милошева сина! Живео Народ Српски!“

Тако Кнез Михаило! А за њега се зна, да је онако говорио како је мислио, и радио како је говорио, чак и кад је грешио. Он је често могао бити и опор, али није био позер, није био глумац. Његове су патриотичне речи с тога одјекивале кроза сав народ.

"Минула је и тројичка свечаност у Топчидеру ; отишли су дома старци из великих времена, да се и они ко пре ко после, придруже својим са овога света отишлим друговима — а на хоризонту су стајали нови борци, деца нових покољења, којима предстојаше велико и тешко дело борбе за независност и уједињење.

То беше нова Народна Војска, која, установљена законом на