Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 119

Преображењској Скупштини, (1861), следеће, 1866 године, имаше за собом већ пуних пет година свога живота и развића. Развиће ове младе убојне силе, оличене у народној војсци, обратило је и пажњу страних државника на себе. Кад је Јов. Ристић (1868) био у Берлину а по једној. мисији, о којој ће даље бити речи, примљен од Бизмарка, овај се изразио о Србији, како ју замишља као јежа из кога стрче бајонети! Мора да је Бизмарк и пре две године т.ј. ове 1866, имао исто мишљење, када су, и он и Италија, као савезчици у рату против Аустрије, позивали Србију у сарадњу. Но Кнез Михаило и његова влада избегну то искушење, које је на први мах изгледало веома ласкаво, што су и доцнији историоци означили као уместан корак, пошто би се Аустрија и као побеђена (у што онда у Београду нису веровали) могла тешко осветити рбији.

Те године (1866. у месецу септембру) бејаху одређени велики маневри народне војске у околини Пожаревца. Беше сакупљено две бригаде народне војске: 9 батаљона пешадије, 4 ескадрона каваљерије; сем тога сва артиљерија „стојеће“ војске: 4 пољске и 2 брдске, 1 каваљеријска изолучена и 1 глатка брдска батерија (осам батерија). Укупно, дакле, више хиљада бораца, који су на опште задовољство са довољном прецизношћу извели сва вежбања (гађање из топова и др.) и све еволуције ове прве маневре у већем размеру у Србији, и са народном војском, која је ту први пут концентрисана у већем броју.

Кнезу Михаилу беше пуно срце. После свршених маневара, командована је сва војска у велику „кару“, у чију је средину ушао Кнез на коњу, и поздравио је војску овим речима:

„Војници! Од постанка данашње Српске Кнежевине; од времена онога, кад је народ српски државу извојевао и у њој себи политички живот основао и осигурао, први је данас пут да Владатељ Српски има пред собом своју оволику, са нужним војеним потребама снабдевену војску.

„Ви се, уверен сам радујете и поносите што сте ви први са којима сам отпочео преглед српске војске у већим масама, изабравши за војена упражњења ово, у историји борбе наше Отаџбине за своју слободу, од великог значаја место, у коме је пре пол столећа српска војска у сваком обзиру оскудна, мојим блажене памети Оцем предвођена, јединствено својом храброшћу себи венац бесмртија оплела; а нама, својим потомцима, на огњиштима неугасими огањ зажегла, који данас наша срца греје.

„Господо официри и војници ! Задовољан досадашњим успехом вашим, који имадох прилику сад оценити, изјављујем вам моју топлу владатељску захвалност, у тој надежди и уверењу, да ће ваш војнички дух, соревњив са мојим усрдијем, које полажем на добру организацију војске, дати ми повода, при другом вашем скупу рећи вам: „Фала вам, војници ! Ја се у мојој надежди нисам преварио !

„Србија се с вама дичи и поноси!

„С Богом! и у здрављу се опет овако видели!“

Но, Кнез је имао још да каже, што није овде рекао.