Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 123

са старијим савременицима из либералне странке, никад се није десио случај да је могао што о томе чути — све до у јесен 1903. године, када је био конгрес Земљорадничких Задруга у Крушевцу. На истом је био и Алимпије Васиљевић пређашњи либер. Министар и Саветник, а тада пензионисани посланик и опуномоћени министар (у Петрограду) и једно после подне у кратким наговештењима изрекне се, шта је све било спремно против Кнеза Михаила у 1866 години.

Побуђен овим аутентичним саопштењем, јер је исти Васиљевић био близак завери и њему је — као тад професору гимназије у Пожаревцу — пало у део да напише прокламацију на народ по извршеном преврату, писац ових редова доцније у Београду, управи на њега формално питање, о узроцима и развоју ове завере, и добије следећи писмен одговор: ·

Господину Жив. Живановићу, министру у пензији.

Не могу да се неодазовем вашој молби, да потанко објасним ону припреману заверу против Кнеза Михаила 1866 год. у Пожаревцу, јер знам, да ћете ви тај материјал, који има неке историјске вредности, употребити онако, како то доликује једном интелигентном патриоти српском.

Ви тражите да вам објасним: 1. повод томе догађају; 2. циљ његову; 3. учеснике како војне тако и цивилне; 4. зашто се од тога одустало; и 5. да ли је за то сазнала шира публика и да ли је за то дознао сам Кнез 2

На сва та нитања одговорићу вам по реду.

1. Повод. Кнез Михаило, кад је по други пут ступио на престо, после смрти свога оца Милоша Великог, 14. септембра 1860. год., он је најпре покушао да измири либерале са кајмакамдима, па кад у томе није успео, он је онда изненадио све своје пријатеље, што је државну управу поверио искључиво својим непријатељима — вођама Кајмакамске странке. Ови, чим се дочепаше власти, почеше да се свете оним либералима, који су помоћу Скупштине осујетили њихову намеру, да приграбе власт у своје руке, и установе „Кајмакамију“, ради чега су и уклонили са престола ондашњега Кнеза Александра Карађорђевића. Све виђеније либерале истераху из службе државне; а ондашњег шефа њиховог Јеврема Грујића противзаконо осуде и у сужањство пошљу. Гарашанин једва је мене, као пријатеља по сестри својој Јованци, одржао у служби, али и мене лишише секретарства Ученога Друштва и преместише из Београда у Пожаревац за професора тамошње гимназије.

Затим почеше да угушују ону слободоумну струју, која је покренута Свето-андрејском Скупштином и којом је био већ прожет сав млађи нараштај. То је изазвало незадовољство против владе, не само либерала, него и свега млађег нараштаја.

Кнез Михаило беше оставио влади одрешене руке односно унутрашње политике и бавио се само спољном политиком, нарочито се бавио тим да задобије Босну. Али и ту је политику изопачила његова влада, јер је агентуру у Босни поверила Ђаковач-