Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

138 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Балканском полуострву, Кнез се сматрао и за признатог вођа хришћанских народа на Балкану, уколико они беху непосредно као робље или посредно, као вазални, под влашћу или сузеренством Турске. Црна Гора признаваше првенство Србије и њена Кнеза, Грчка је ласкаво прихватала пружану јој руку, и ако је се, и доцније, показала грчка сарадња као илузорна. Румунија радо тражаше потпоре и савета од Србије, па и сами Бугари беху пришли Кнезу Михаилу, идући у својој преданости и до своје будуће обнегације, и ако за Бугаре говораху онда само национално неодговорни комитети, створени ван Бугарске, у којој господарише Турци на свој познати начин.

Тако је постао и споразум између Срба и Бугара, т. | између Кнеза Михаила и бугарских првака, закључен 14. јануара, ове 1867. а допуњен у априлу исте године: Тим се споразумом утврђује уједињење још неослобођене Бугарске са Србијом у једну државну целину, са једним владаоцем, истим законодавством, војском и т. д. Једино што су Бугари желели очувати, био је „бугарски дијалект“ у области бугарске популације, тражба, с погледом на бугарско лукавство, са далеким замашајем...

Ради кронолошке потпуности, додаћемо, да је Кнез Михаило ускоро по том (29. маја) објавио прокламациом да полази у иностранство. Он је ишао у Гастајин, ради поправке здравља; одатле у Швајцарску, и за тим у Париз на изложбу, одакле се, међу тим враћао Султан Абдул-Азис.

И чудним стицајем прилика: 21. јула јавља телеграм да је Кнез изашао пред тада свемоћног Наполеона Ш; а истог дана: 21. јула 1867., у 7 сати вече, прошао је Дунавом, поред Београда Султан Абдул-Азис, враћајући се преко Беча у Цариград. Он је сетно морао бацити своје царске погледе на бедеме Београда, који је он пре кратког времена уступио Кнезу Српском, који га, ето, чак, као сузерена, не дочекује и не поздравља!!!

Августа 17. вратио је се Кнез у Србију, ну скоро за тим изашао је указ за сазив Народне Скушштине, на дан 29. септембра 1867. у Крагујевцу.

1Х.

Михољска Скупштина 1867. — Три године већ беше протекло од држања последње Народне Скупштине, у години 1864. За то време беше се у Србији одиграло много догађаја, и пријатних и непријатних, о којима је била реч у одељцима пред овим. Под још свежим утисцима великог успеха у заузећу градова,г

1 Видн изврсно дело „Срби ни Бугари у прошлости и садашњост“ од Милутина Р. Степановића, Београд 1913. год. (стр. 21—25).

2 Одмах пошто Турци оду из града буде сав Калимегдан претворен у шанчеве и опкопе, као кад би се град опсађивао и на силу отимао. Да би се опробала снага наше онд. артиљерије и отпор градских бедема, буду намештени топови, којима је гађано у бедем и пробијен предњи зид до земљине средине. Трагови од тога, доцније зазидани, виде се и сад на бедему десно од првог улаза у град. За тим су шанчеви поравњени и градско поље засађено хладовитим дрвећем. Од тада је Калимегдан јаван парк.