Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 139

а после једнога пута Кнежева, за који су такође везивани разни пријатни гласови, о личности Кнежевој, о Србији, о народној будућности, састаје се Народна Скупштина, на дан 29. септембра 1867., о Михољу-дне, са чега је и она по ондашњем обича.у повела име свога свечаника, и позната је била под именом „Михољске Скупштине“, држане у Крагујевцу.

Само је један дисакорд мутио ову хармонију народних осећања и нада у те радосне дане. То беше јуриш на Омладинску Скупштину, која се те године састала беше о Преображењу у Београду, да буде на дан свога састанка у неку руку растурена, и да тако остави дубок траг у сећању савременика; а у свију патриота да побуди жаљење, са једног моралног неуспеха онога времена, који истина није могао пореметити опште повољни ток политичких догађаја у Србији; али који је још једном дао доказа 0 крутој владавини, која је несрећно умела да потсече крила једном полету, који није био без значаја по цело Српство, коме Србија беше признат центар и покровитељ. Са тих ћемо разлога ми за овим особено и опширно говорити о Омладинској Скупштини, као једној засебној појави; а сада вратимо се на ток државних догађаја, на Михољску Народну Скупштину — последњу у знамевитој периоди, заснованој на државним законима ванредне Преображењске Скупштине, од 1861. године.

Пошто је претходно наименовано часништво скупштинско:: Председник Жавко Карабиберовић посл. београдски, подпредседник Ранко Јовановић посланик из Лапова, а секретари: Милан Ћ. Милићевић секретар |. класе Мин. Просвете и цркв. дела и Ђорђе Пантелић секретар 1. кл. Мин. Правде — Народна Скупштина отворена је на дан свога састанка, 29. септембра. Председник и потпредседник беху либерали, оба секретара консервативци.

Кнез Михаило отворио ју је лично, Престоном Беседом; а како савремени извештач јавља „Његова Светлост носила је свезану униформу и отпочела тихим гласом своју беседу“. Но чујмо саму беседу!

„ЈЉубезни народни представници! С радошћу се видим окруЖен народним повереницима, и с радошћу вам кажем: добро сте ми дошли! | „Од времена последње Народне Скупштине — продужавао је Кнез — као што вам је познато, тако смо важне догађаје преживели, да овај пут веселим срцем можемо и нашем раду приступити. Једна велика брига моја смирена је; једна велика моја и народна жеља испуњена је. Гарнизони турски исељени су из Србије. Градови на обали Савеи Дунава у нашим су рукама и слобода и унутрашња независност Србије постали су права истина“.

За тим Кнез баца један поглед на прошлу легислативну радњу и уставља се понова нарочито на народној војсци, а по том на железницама, који је он намеравао градити кроз Србију. Кнез изреком у беседи каже:

„Као што сам и пре три године казао, питање о гвозденим