Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

140 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

путовима једно је од најважнијих. Моје правитељство непрекидно му је поклонило своју озбиљну пажњу. Нарочите студије у том обзиру учињене су од надлежних способних лица, и ми смо сад у стању с познавањем ствари ући у преговоре са дотичним преузимачким друштвима, од којих се понуде пред нама већ налазе“. „И пловидбеност реке Мораве занимала је моје правитељство“.

Као што се види, после ослобођења земље од туђе посаде, Кнез Михаило кренуо је био путем културног и привредног преображаја земље своје, ма да је питање о железницама, као што знамо, решено коначно далеко доцније и под особеним приликама; а пловидбеност реке Мораве и данас је онде где је била од кад је Мораве и Србије, с том разликом, што је решење овог питања све теже, јер је и Морава у многоме, услед сатрвених шума, засула своје корито и оронила негда високе и тврде обале своје.

„Нека и од сада — завршује Кнез Михаило своју беседу влада у честитом српском народу досадашњи дух оданости спрам свега што се клони благу отечества, дух самопрегоревања кад се ради о служби и интересима земље, дух поверења и поуздања у моје родитељско о њему старање, па ће премилостиви Бог благословити труде и жеље наше за усрећење српског народа; и сви ми, колико год нас је, бићемо достојно испунили свој задатак и допринели општем благу оно, што је у чијој снази било.“

Каква разлика између ове беседе Кнежеве и оних ранијих, нарочито оне, којом је отворио скупштину 1864. године. Тамо грми негодовање па и претња спрам оних, за које он мисли (на пр. судије Великога суда) да му ремете планове његове, а овде говори владалац пун мира и тихога расположења, и поред својих брига и старања апелује на све, и изражава наду да „сви ми, колико год нас је, бићемо достојно испунили свој задатак и допринели општем благу оно, што је у чијој снази било.“ Године су учиниле своје дејство. Кнез је, рекли бисмо, омекшао и другим очима гледа на све, и људе и ствари, ма да ћемо ми имати прилике да и из овога времена, пре и после ове Скупштине, уочимо ипак и две силне експлозије гњева његова на оне, који, по његовом схватању ремете утврђени ред, којим је по њему имала Србија доћи до своје све веће политичке среће и напретка.

Не мање је и скупштинска адреса стајала на висини момента и прилика. Скупштина је од свег срца поздравила и већ свршене успехе и даље намере Кнежеве.

1 Приликом држања Комгреса Земљорадничких Задруга у Чачку, 1901. год. писац ових редова, разбирајући од старог уваж. грађанина чачанског, Николе Радовамовића: где је био код Чачка брод на Морави где је Ћајапаша, хотећи прећи Мораву, н погинуо. Радовановић, коме је тада било преко седамдесет година, а који је у Чачку више од по столећа, каже: да ја то историско место мало ниже од садашњег моста. За тим ће додати: да се и Морава од онда изменила. Некада је била, вели дубока, тиха, пуна воде, са високим обраслим обалама, да су се тако н могла под обалу сакрити онв, што су пашу гађали и убили. А сад је она засут:, са мање воде; а засута је од некуд донешеним камењем и пуна брзака, ни налик на негдашњу,