Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

142 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Тако Народна Скупштина из 1867 године! Једрило се са развијеним једрилима и високо дигнутим заставама патриотском матицом, којом је Кнез Михаило упутио, што се спољашњег задатка Србије тиче, српски брод са првог дана своје владавине. (Адреса је однесена у двор и пред Кнезом прочитана; а Кнез је, по том, позвао нар. посланике у тополивницу „где се у њином присуству салило у један мах 8 топова“).

Али тако нису изгледале ствари и изнутра. Процес ућуткивања и сузбијања људи, који су, сем патриотичне личности Кнежеве, тражили гаранција за развој државе иу слободним установима, тај процес. у виду притиска био је достигао свој врхунац још о Скупштини од 1864. године. Од тада до 1867 већ је и тај процес почео слабити, м либерални елементи, сузбијени још на Преображењској Скупштини и после, почињу се одсудније иако у другим личностима, јављати на овој Михољској 1867. Застаћемо мало на овој новој појави.

Одмах, при саставу скупштинске адресе, у одбору, а по тим, у Скупштини избио тај обновљени дух. У протоколима Скупштинским, под Ле 7. где се излаже како је адреса у Одбору састављена, налазимо и ово:

„Само није пристао на то посланик јагодински прота јован Јовановић, и то из тога узрока, што је он написао, и одбору прочитао један свој састав, који је желео да се за адресу прими, но одбор му је то једногласно одбацио...“ (с напоменом, да ако што има да предлаже, нека то доцније Скупштини, као засебан предлог поднесе).

Скупштина усвоји мишљење и адресу већине одборске. У протоколима одмах за тим даље стоји и ово:

„На то исти г. посланик јагодински затражи, да му се дозволи да и у Скупштини онај свој састав прочита. Пошто је одбором предложени пројект адресе већ усвојен био, подиже се у Скупштини надмоћна вика, која не одобраваше да се састав тај чита. А кад на то председник Скупштине, да би број мишљења боље сазнао, предложи опет питање: хоће ли, и колико има њих, који су за то, да се и састав г. посланика јагодинског чита 2 — јавише се само неколицина народних посланика за то, а остали број сви противног мишљења“. Али ствар није на томе легла.

Одмах за тим, 2. октобра, а на трећем састанку скупштинском, предлози проте Јове буду предмет поновног занимања, па и гласања у Скупштини. И о томе су нам Протоколи (Хе 11.) сачували овај интересантан податак:

„Пошто председник рече да је седница отворена, изјави му посланик вароши Пожаревца г. Александар Николајевић, да јуче при решавању: хоће ли Скупштина читати састав јагодинског посланика г. Јована Јовановића, нису посланици упитани по окрузима;

1 Од како је српских скупштина, свештенство оба реда, све до Устава од 1901., бирано је за посланике народне, у обичним и великим Скупштинама. Али на скупштини овој 1867. било је питање (на П. састанку) о мандату Петра игумана манастира Троноше за посл. среза јадранског и Севастијана архим.