Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 143

а да је то учињено он мисли да би резултат вотирања био други. Председник услед тога предлаже питање: ко је јуче био мнења да се прочита и састав јагодинског посланика г. Јов. Јовановића, 2 ко није 2

„На то питање покупљени су гласови, под контролом посланика предлагача и београдског г. Арсе Лукића, и резултат гласања показа: да су 90 гласова били за то да се не чита, а 33 да се чита. Сви пак за адресу, коју је одбор саставио и Скупштини поднео“.

Остављајући на страну начин, којим је коначно решено питање 0 опозиционом предлогу за адресу — јер је састав проте Јове у ствари то и био — и који начин чини част председнику скупштине, па и већини њеној, која је о већ пређеној ствари допустила чак сутра-дан и поименично гласање, овде се јавља један нов моменат у опште: четвртина скупштине отворено се индетификује са либералним предлозима проте Јове, а сва Скупштина, допуштајући поновно гласање о њима, излази им на сусрет. То је био знак времена! А да се тај знак времена боље оцени, имаћемо прилике да то учинимо, кад се, мало доцније, упознамо са самим предлозима, који су били од великог политичког значаја, и смерали на промену целокупног политичког и парламентарног уређења Србије.

Као контраст новим идејама, које су већ ухватиле шира корена у слојевима самога народа, и отуда добило своје носиоце и тумаче у Народној Скупштини, стао је на супрот стари утврђени Ред ствари оличен у влади и у делима владиним. Ту беху исти Људи, као и на скупштини пре три године; не, исти министри беху то још од пре шест година. И исто онако, као и пре три године, 0 скупштини 1864. долажаху они, у почетку сваког скупштинског састанка, сви, корпоративно, готово парадно, да би и на тај начин, у неку руку истакли своју некретност и своју солидност. Влада се беше абоносала, и стајаше као стена, о коју се још разбијају таласи слободоумља који запљускиваху бедеме и контрафорове ондашње политичке тврђаве, на којој се вијаше далеко видна патриотична застава Кнеза Михаила, али која беше ипак хладна и не приступачна за нови дух, слободоумније установе, нове људе и нове идеје. О томе ћемо се већи скоро уверити; а сад да пређемо на даљи рад саме Скупштине. За разумевање већ поменутога контраста између старога и новога, то је такође нужно.

_ Скупштина беше отаљала прве своје послове: преглед посланичких пуномоћија, отварање и адресу. Сад је био ред, да влада

студеничког, пошто у 8 18. зак, скупштинског стоји: да само „онај може бити посланик, који какав данак плаћа“, а за лица монашког реда зна се да такови не плаћају. Скупштина је, тога ради, увишином гласова“ решила да иште од „законодавне власти“ објашњење 58. 18 и 19. зак. скупштинског, а дотле „да оса долазе у саветовања Народне Скупштине“.

ротокол скупштински под Хе 25. записао је спомена ради, да је ова скупштина и сликана. Неки Мориц Клемфер, живоиисац и фотограф из Чешке то је извршио „казујући да је од браће из Чешке упућен овамо да сними фотографске слике са народних посланика“, што је примљено у Нар. Скупштини

са особитим задовољством, и глас „да браћа Чеси са симпатијама прате наше развијање“.