Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

154 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

висока Порта, кроз свих шеснаест година указивала томе режиму, који јој је помогао скинути с врата једног таквог противника, какав увек и непопустљиво беше Милош према Турцима и свима остатцима њихове турске власти у једва ослобођеној Србији. Унутра, у земљи, „Уставобранитељи“ су се већ бранили од својих политичких противника и Обреновићеваца, како су знали и умели, не бирајући свакад средства и начине. „Гургусовачка кула“ била је символ „уставобранитељске“ толеранције, док није 1858., са пламеном, који је прогутао ту „кулу“ отишао и уставобранитељски режим од 1842. године. Милош Обреновић, при повратку у Србију, после одлуке Свето-Андрејске Скупштине, трудио се на свој начин, да залечи ране својих приврженика и да пође и сам за новом струјом, колико је он могао. Али је његова друга влада потрајала једва око седамнаест месеци, да на престо српски понова седне Син његов Михаило. Тиме почиње трећи одсек времена од 1915. до 1868. То је владавина Кнеза Михаила. коју смо изложили на предњим листовима и имаћемо још и даље да се њоме бавимо, све и да за читаву једну годину дана, раније постављамо ову парарелу трију разних владавина, које су једна за другом следовале. Владавина Кнеза Михаила, за трајања свога, била је у истини владавина законитости, наравно, у колико се то за онда хтело и могло бити. Јер, као што смо на пр. и у гонењу Либерала, и у пропасти Великог Суда и у растурању Друштва Српске Словесности, могли видети, не једном да се и за владе Кнеза Михаила, а све у име законитости, одступало од правила, које је сам Кнез ступајући на престо поставио или су за сузбијање „елемената нереда“ стварани и ванредни закони. Није се, дакле, ни Кнез Михаило могао еманциповати од извесне врсте самовоље, он, који је при ступању на престо, огласио да је од тада закон у Србији највиша воља, он, који је прокламовао у исто време заборав и општи опроштај свега онога, што је било у прошлости, у којој је његов отац протеран, а н он сам морао бегати из Србије испред гомила народа, који је побунио и предводио један, од тада никад више недостигнути демагог. По одбитку свега тога, у добу Михаилову, Србија је добила, у својим законима, ипак јаче и пространије основе модерне државе. Али је Кнез Михаило у суштини своје власти ипак сматрао: да је он лично извор и утока власти, и није никоме допуштао ни лично, ни кроз Народну Скупштину, а најмање кроз своју владу, да ту омнипотенцију дели са њиме. Према тим назорима, он је на Преображењској Скупштини 1861. и извршио познати преображеај у конзервативном духу, образовавши и владу према томе циљу. Оно, што он није могао допустити као Кнез, он је накнађавао својом дарежљнвошћу и својим великим богаством, и ако је и њега бунило вечито обијање прагова сваковрсних „приврженика“ и „паћеника“, који су своје давно зарасле ране и заборављене патње, понова износили и тражили да се „позлате“1 Доба Кнез Михаплове влада1 Приликом спасавања Историјског Држ. Архива — који су сав запленили Немци у вагонима на прузи, за време рата п окупације 1915. — што је извршио писац измоливши га од Немаца са Љуб. Ковачевићем ин М. Леко у Крушевцу,