Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

158 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

су учили науке на страни, пану Русији, дошавши у Србију увећаваху и сад, као и некад, број млађане интелигенције. Овај свежи патриотични дух који је унео у народ сам Кнез Михаило, наролносне идеје, тежња за васкрснућем свега Српства, сви ти идеали обухватише и омладину онога доба, и, сасвим природно, она се нађе у једном заједничком колу, назвавши се и именом Уједињена Српска Омладина, за чију организацију, нарочито у центрима ван Србије (у Бечу, Пешти и Војводини), има заслуга опет Владимир Јовановић, у доба свога живљења ван Србије.

Сложна у духу, омладина, тако срећно инспирисана, није могла дуго изостати, а да се не види и на делу.

Тако је дошло до прве Скупштине целокупне омладине српске, одржане 15., 16., 17. и 18. августа 1866. године у Новоме Саду. Та Скупштина беше савремени догађај, први у своме роду, тим знатнији што је била одржана тамо, у „Српској Атини“, како се онда зваше Нови Сад. На Скупштини беше изабран за председника Д-р Бранко Стевановић, а за перовође Владан Ђорђевић и Илија Вучетић, и њено „узвишено предузеће“ благосиља „одушевљеним речима“ акламирани „архимандрит цетињски“ Дучић, који је, на путу између Цетиња и Београда, такође дошао на ту скупштину. Њој Дим. Матић шаље своје дело „Преглед историје васпитања“, за „библиотеку сједињене омладине српске“. Владимир Јовановић даје мишљење и — доследно своме дотадашњем управо апостолском раду око омладинског покрета и организације — жели „да сви млади Срби, од свуда и где их има, саставе сједињењем својих умних сила Савез Српске Омладине“, а Алимпије Васиљевић, професор, писмом саветује да „на Скупштини не буде никаквих формалитета, да се не установљавају никакви статути, него само да се изнесу идеје које омладина има да остварава“, као што је идеја јединства целог Српства, и тд.) док, најпосле, Стојан Бошковић, такође професор, жели да ово предузеће има да буде наставак „Друштва Српске Омладине“, која је 1848. постојала у Београду, и то стога, што мисли да се цео српски живот усредсреди у Београду, и што све српске тежње треба да се окрећу југоистоку.

И ако је први састанак Српске Омладине 1866 био ван Србије, опет се по овоме што наведосмо види, ко је на њу ударио своје интелектуално обележје. То беху, дакле, либерали из Србије.

Али не беше сама политика то што је омладину скупило овде. ако идеја о јединству Српства беше идеја водиља која их је с сједењавала, ипак имађаше Омладина непосредни смер: да се оргенизује као интелектуално удружење. У том смислу беше постављен основ за прва Правила, која су имала ове главне одредбе: Српска Омладина саставља се у целину; задатак јој је да усавршава сама себе и буди народни живот у свима гранама његовим, и да казује начине за побољшање материалнога стања народнога, те да тако надокнађује радњу цркве, школе и учених друштава ; ради тога састајаће се Омладина сваке године у скупштину, и сваке године на другом месту. што ће решити увек претходна скупштина; Омладина ће издавати две струке књига: „Омладинску Заједницу“ и „попу-

И ве