Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

[

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 159

ларно написане књижице од појединих наука“; најпосле је следовала нека врста завета: сваки члан омладине обећава да ће вршити задатак омладине у своме кругу и према својим силама.

За своје литерарне радове које Омладина буде издавала ван „Заједнице“, изабрате су „судије“ за дванаест разних струка наука, у које су ушли скоро саи онда познати представници науке на нашој Великој Школи и гимназијама, којима се одмах ту и писмо пише да се умоле примити се дужности. Најпосле, на тој Скупштини одржано је и једно предавање из јестаственице.

Колики је пуританизам владао у скупљеној омладини, сведочи и њена одлука, донесена при читању записника: „Да би се избегло свако предавање и говорење из сујете и да би се чиста објективност одржала, закључује скупштина: да се нигдеу Записнику не каже име онога, који је шта предавао и говорио, и да се у том смислу цео досадашњи занисник предругојачи“.!

Ово се зове утапање личности у општности, појединих акта и факата у једној уједињеној Српској Омладини, која је, дакле, на скупу 1966. добила прву своју организацију, решивши: да се идућа Омладинска Скупштина држи у Београду, о Преображењу (6. августа) 1867. године.

Радосна и задовољна, разишла се Српска Омладина са свога првог скупа у Новом Саду, да се види у још већем броју у Београду, престоници Србије, која је онда више но икад дотле носила име Српскога Пијемонта, а где су и били главни представници омладински.

У Београду то није наишло на отпор. Лепе и патриотичне мисли све српске младе интелигенције морале су, дакако, освојити и срца старијих, хладнијих, па и опоријих савременика. За то је било, одмах и после прве скупштине и пред састанак друге, доста повољних знакова.

Стога што је записник прве скупштине штампан и у „Српским Новинама“; стога што је за дочек омладинаца и одржање идуће скупштине (1867) у Београду образован нарочити одбор, који је у истим новинама давао своје обзнане; стога што је састанак Омладинске Скупштине заказан у дворишту Велике Школе, даје сес правом и основом сматрати да је друга Омладинска Скупштина, која се, као што рекосмо, имала састати на Преображење у Београду, била у први мах толерирана и од владајућих кругова. И то је била истина. Сам Кнез Михаило обећао је био подмирити главне трошкове за одржање ове Скупштине.

ћ Време је брзо ишло, и дан састанка примицао се. У очи Преооражења већ беше Београд пун гостију, пун Србаља са свију страна, младих, одушевљених представника српскога племена и њихове интелигенције. Српска интелигенција, која у Београду беше у улози домаћина, жељаше да што срдачније дочека миле госте, и, поред позитивна рада којим се Скупштина, према својим правилима

' Цео рад ове прве скупштине налази се штампан у нарочитом додатку „Српских Новина“ бр. 113. од 27. септембра 1866.