Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

160 жив. ЖИВАНОВИЋ

имађаше бавити, да гости стеку и понесу по растанку најлепше успомене на редак и велики састанак Уједињене Српске Омладине 1867. у Београду, у престоници слободне српске државе.

Но влада је мислила једно, Омладина друго. И једна и друга страна није могла сакрити своја права расположења. Духови у Србији у то време, у свему што је било млађе, беху понесени либерализмом, и већ су давно стајали, каду прећутној противности, кад у отвореном сукобу са владом. Како је се могла Омладинска Скупштина састати у Београду, а да не дође до излива дотле угушиваних осећања 2 Како је могла Омладина шумадијска не изаћи пред свет са својом правом бојом, и својим чисто политичким тежњама ; јер, на послетку, нису њој, довољно писменој, могла бити главни циљ каква стилистичка вежбања у омладинском органу, установљеном прошле године на скупштини у Новом Саду. У слободној Кнежевини имали су представници Омладине један другом и што друго да кажу.

И то је крајем јула, на петнаест дана пред састанак Омладинске Скупштине, и избило на јавност у Београду, путем плаката који је носио наслов „Пред Омладинском Скупштином“, и путем листа „Србије“. Казан је главни т.ј. политички смер и задатак Омладинске Скупштине — у Београду, у престоници Кнеза Михаила.

То је дејствовало као гром из ведра неба. Влада је у томе видела покушај за формални преврат у расположењима, видела је атак на њу саму, на њену целокупну политику.

И влада је дала израза своме негодовању, иставила је одмах, јасно и разговетно, своју ограду, ма да саму Скупштину није забранила. Она ју је пустила да дође у Београд у заказани дан, 6. августа, на Преображење.

„Српске Новине“, бр. 83 од 26. јула те године, доносе саопштење у коме се износе назори владини о Омладинској Скупштини, наговештава се њен, по владином схватању, прави мирољубиви циљ, с тим да је, вели се тамо, влада „не само на такав скуп своје саизвољењедала, него је понудила, на случај потребе и својурукопомоћ. И тако је скуп „Омладине“ у Београду за идуће Преображење заказан“.

Али владина изјава констатује даље, како се појавио неки плакат „Пред омладинском Скупштином“, уједно и чланак у „Србији“, који влада „мора сматрати као позив на неку свесрпску скупштину, са задатком поглавито политичкога рада, на безграничном пољу. Држање овакога скупа не лежи у задатку омладине, нити ће га влада допустити“. Влада даље налази да то „подметање Омладини намјера, које се статутима њеним противи, и начин, којим је чланак у свет пуштен, показују понашање према публици и влади нелојално, које заслужује покуду сваког разборитог патриоте; то — завршује владина изјава — не пропуштамо овим означити, да би се свако неспоразумљење избегло“

Владина изјава била је довољно јасна, управо категорична. Но, она није учинила да се и изјаве либералне Омладине које су јој претходиле, опозову. Обе су стране заузеле своје положаје, и

они, у то није било сумњени на једној страни, нису били пријатељски.