Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 167

мена, Омладинска Скупштина остала је велика у сећању својих савременика; и ко зна те неће доћи време да млађи нараштаји свега Српства пођу опет путем својих предходника, и можда са више среће.

Кнез Михаило, као што знамо већ, био је на путу, и није био у Србији кад је се у Београду окупила Омладинска Скупштина. Кнез је, враћајући се из Париза, баш у то време био на свом добру у Иванци, где је дошао августа, и где је примио посету председника маџарскога министарства грофа Јулија Андрашија, а и свога првог министра И. Гарашанина, који му је изашао у сусрет.

Шта ли је мислио Кнез о Омладини2 Какве ли је извештаје добио он од своје владе и од министра председника, који су овако поступили с Омладинском Скупштином 2 И ко зна да ли је влада из својих побуда тако прво поступила, па Кнеза известила, или је, после каквог горопадног рапорта о „антидинастичком покрету“, коме је јеврем Грујић на челу, добила налог од Кнеза да тако поступи Но, то не мења ствар: ефект је остао исти.

Али је, ипак, важно знати како је мислио Кнез о Омладини. И на ово питање налазимо еклатантан одговор, који је сачувала Г-ђа Милева Р. Алимпићка, у свом важном делу: у коме су сачуване и толике друге важне слике и прилике, нарочито за скоро три деценије, од 1840—1868 године, од историјског значаја. Муж списатељкин, Ранко Алимпић, тада штабни „подполковник“, буде. по повратку кнежевом, стављен у пенсију 21. августа, а због Омладине, са којом су га неоправдано у везу доводили и код Кнеза опањкали. Добивши доцније аудиенцију у двору, Алимпић је дочекан са великом срџбом од стране Кнеза Михаила, који се том приликом карактеристично изразио и о Омладини, као поводу Алимпићева пенсионисања. Тај је, дакле, моменат сачувала Г-ђа Алимпићка у свом делу (страна 401), опнсавши ту аудиенцију као што следује:

„Како вам се допада у цивилуг — срео је Кнез Алимпића првим питањем.

бити државни питоман у Цириху, сиђе у Нови Сад. Марковић је својим екстремним држањем допринео да маџарска влада угуши омладину, тражећи да на скупштинама њеним, на земљишту угарском, не могу гласати и решавати чланови омладине из Србије. Ово угушење омладине сажаљевало је Намесништво,

нарочито и с погледом на нужно јачање свести народа у Угарској, где је он увек био угрожен.

. 1 Као кћи Петра Вукомановића, рођеног брата Књагиње Љубице, Г-ђа Милева Р. Алимпићка била је, дакле, блиска сродница Кнезу Михаилу : сестра од ујака. По одласку Обреновића, Милоша (1839) и Мпхаила (1842), млада и даровита Милева гледала је очима све сцене које су се тада и после тога одигравале, памтила их, а доцније и бележила. Година 1858. затекла ју је удату за Алимпића, и опет тако рећи у центру ондашњег покрета, и у бливини свега што се после, по повратку Обреновића одиграло у Србији, нарочито онога што се одиграло иза кулиса, и свачијим очима није било ни приступачно. Из тих је успомена, докумената. доживљаја и догађаја никла књига Г-ђе Милеве, под насловом: „Живот и рад генерала Р. Алимпића, у свези са догађајима из најновије српске историје“, написала његова удовиџа Милева, Београд 1892.