Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 169

јићу, а, с друге стране, како се види, плаховит и лако раздражљив, био је готов на све мере, искаливши свој прекомерни гнев на мужу своје сестре. Ово је било сигурно ради застрашавајућег примера; јер, ако би се хтело да се казне сви представници интелигенције, да и не узимамо у обзир грађанство београдско, који су били у омладинском покрету обухваћени, онда би ваљало поистеривати толике чиновнике, професоре, судије, и др. А то се без велике незгоде, није могло учинити тако лако.

ж ж ж

4 гр Т

Кроз Омладину, и Омладинску Скупштину, у колико се тиче њених чланова из Србије, вејао је поглавито дух ондашњих Либерала. Ту их видимо скоро све да се јављају, као инициатори, као сазивачи, као помагачи и сарадници и присутни, сем оних који су по невољи морали живети ван земље. Мимо све њих, видимо јеврема Грујића где, по једногласном избору, заузима место председника Омладинске Скупштине, и удара тако и на њу печат либерализма онога доба; а великосрпска идеја омладинска, обратно, обгрљава собом идеју либерализма у Србији. Обоје се јављају као целина, оличена у покрету који смо довде, у нешто већој опширности, изнели. Као у свему досадашњем излагању, ми смо држали да је најбоље износити целе слике, у њиховом по могућству што мање окрњеном, оригиналном облику, а израженом у сценама, у говорима појединаца, у закључцима и одлукама. Тако се само може уочити права духовна физиономија онога доба, о коме је реч. Рефлексије су, после, лаке; а и ми нисмо оставили сам костур догађаја без нужне споне, а да их не гаоденемо у једну органску, довољно колорисану целину.

Тако смо радили описујући све политичке и друге догађаје, нарочито оне што потпадају у доба владе Кнеза Михаила. Тако смо урадили и при изношењу рада Омладинске Скупштине.! То смо учинили ради саме скушштине; а исто тако и ради извођења наше главне мисли: изношења рада Либералне Странке у ово доба.

Одвојени од народа строгим мерама ондашње владе, либерали из интелигенције, распрштани куд који, не могаху, после СветоАндрејске Скупштине, више никако ући у Народну Скупштину, као једино место где су могли пресадити и у практичну политику увести своја начела. Нису се могли организовати у какву политичку целиву, ни иначе, пошто не беше онда никаквих политичких удружења, како их ми данас разумемо и практикујемо. Најзад, не могаху ни путем штампе изражавати своје мисли, а још мање поставити и изводити какав политички програм свој. Јавила се беше најпосле, мисао о уједињењу Омладине целога Српства, и они, као представ-

__ | Потпуни записници ове знамените скупштине налазе се у листу „Србија“. за 1867 годину. Ту су и сви поздрави који су стигли са свију страна Српства, па по могућству, и од Срба под Турцима, међу којима је и једна телеграфска честитка Босанаца, који су је послали из Славонскога Брода и потписали је као „Словени Сарајлије“.