Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

172 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

шест ван Отаџбине, у Цариграду, ван опаснога круга унутрашње домаће политике, као српски заступник код Високе Порте. У одељку о заузећу градове ми смо имали прилике, да се упознамо са његовом акцијом на том положају; а о последицама тога његовог рада за Ристића лично, и о успеху који му је он донео, на реду је сада да говоримо у овом одељку. Али нам одмах овде ваља напоменути, да је укупни позитивни рад Јов. Ристића, и пре и после одласка у Цариград, највећим делом нераздвојан од личности самога Кнеза Михаила. С тога и можемо над овај одељак ставити горњи наслов.

Све је то, што је карактерисало судбу активних Либерала у Скупштини и Јов. Ристића доцније, логично узев, била последица једног правила, које се огледа кроз историју свију времена и свију народа, од чега и развој Српског Народа у 19. веку није чинио изузетак.

Сваки, на име, политички процес, особито у времена постајања нових стања, као да има две фазе, па и две врсте људи, који те фазе руководе. Тако се и догађа, да једнима од њих припадне улога да руше, другима да, по том, подижу.

Свако време нађе свога човека, сваки догађај свога јунак сваки покрет, било управљен на рушење, било на подизање, нађе свога вођа. И они се често одмењују. Пошто једни сруше једно стање, сазрело за пад, долазе обично други, да на рушевинама једног, заснују ново стање. Оно су прво револуционари, ово су друго реформатори; а није искључена могућност, да се исте личности нађу у обе те улоге, од којих се прва, рушилачка, обично свршава силно, брзо, док се друга простире често деценијама. У нашој историји су Карађорђе и Милош представници ове две врсте вођа. Док је Карађорђева улога поглавито била дау Шумадији сруши једно ропско стање, које је столећима притискивало цео наш народ, Милошева је улога поглавито била да одмах за њим подигне друго ново стање, да образује народну државу. Исто тако посматрајући стањеу Србији створено Свето-андрејском Скупштином видимо, да је њеним вођама испало за руком да оборе једно стање, али су догађајима, који су настали нарочито ступањем Кнеза Михаила на престо, били стављени у немогућност да створе ново стање, како су га они замишљалн, оличено у строгој законитости, која ће бити израз шире слободе грађанске, и коју ће слободу, обратно, закони штитити од свачије, па и владалачке самовоље. Кнез Михаило је пресекао овај процес и на свој начин засновао други, који већ знамо, не само без учешћа Либералне Странке и њених Св. андрејских вођа, већ директно и противу њих; а, као што ћемо даље видети улога реформаторска остала је и даље резервисана истина опет Либералној Странци, али овога пута под вођством Јована Ристића.

То је дакле, нова личност и са њоме нам се ваља ближе упознати, да бисмо лакше разумели њену појаву 1868. године, по смрти Кнеза Михала, на челу државе, као и њен даљи пресудан политички утицај од 1868. па даље. Овај је утицај био такави