Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

178 жив. ЖИВАНОВИЋ

„Са ступањем Кнеза Михаила на владу (14. септ. 1860) покретана су питања о разним реформама, па и о слободи печатње. 5. декембра 1860. представник Кнежев и министар спољних послова. (председник Мин. Савета, Филип Христић) пише ми:

„Господине, Његова Светлост жели, да ви и г. Даничић прегледате и према потребама и опстојателствима нашим прерадите закон о штампи пре, него што би се он одобрио. ја сам о томе известио г. Даничића и позвао га, да на позив с вама се састаје и договара. Изволите дакле према томе и ви поступити“.

„Ово је био — продужава даље Ристић — неки пројект 3акона, у многоме сагласан са законом, који је тада у Аустрији важио. Кад ја и Даничић свршимо посао, који нам је био поверен, јависмо да смо готови. На то буде сазвана Министарска седница, која је држана у „малом конаку“! под председништвом Кнеза Михаила.

„ја будем позван да реферишем. Тај посао свршио сам чи-

тајући члан по члан пројекта и излажући уза сваки и примедбе своје и свога друга; а затим је Даничић изложио своје одвојено мишљење. За све време владало је потпуно ћутање; нити је ко одобравао, ни оповргавао мишљење референата.

„Но, кад ми бесмо готови, Кнез Михаило пружи мени један Конверзациони лексикон (Отуегзај-Гехкоп, одег Десепуал ипа Мегоапрепћен, уоп Н. А. Реегег, 3 Вапа. АПепђиго) и заповеди ми да читам, па да одмах преводим на српски страну 780. Ту се говори о цензури и о слободи печатње овако:

„Тешко је одредити, да ли треба дати првенство (Мог212) цензури или слободи печатње, јер то зависи од околности. Нико неће сумњати, да злоупотреба печатње, може шкодити, Ако је дужност полиције, предупреди штету, то ће у основу, и ако влада савесно ради, мало разлике бити, да ли ће какво дело пре печатње цензура угушити, или ће га цензура узаптити, пошто јој се први при-

мерак (егсемплар) преда, Али је извесно, да се у држави, која се из разнородних, страном тек прикључених јој племена састоји, где елементи још нису како треба уређени, где цивилизација тек у неколико себи места отвара. где цео народ њоме још није нроникнут, где не предњачи поштовање пред законом, где саможива осетљивост не прави разлику, да ли напада на државника или на приватна човека, где, најзад, гнев народни не пада на онога, који из несташлука, из обести или сујете свакога напада — ту слобода печатње може више штете но користи донети. Напротив, слобода је печатње политички довољно образованом народу дар неба, бисер, који у његов најлепши накит спада“.

Кад су ове врсте прочитане, Кнез се пусти да их тумачи, потврђујући, често са не малим афектом, мисли ауторове о шкодљивости слободне печатње у народа необразованих. И тада су ћутали сви чланови владе, а на име: Ф. Христић, Младен Жујовић, Павле

1 Приземно здање, где је сад „стари“ дворац, срушено, да овоме направи место.