Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878, page 341

РАТ 1816. 335

ду, најачег ослонца за успех или бар за што јачи отпор и релативно бољи исход једне, у сваком случају велике и одважне акције. Саставши се 24. априла на договор, Либерални првац беху прожети оваквим мислима сви, од најмлађих чланова, који би сада први пут ушли у Министарство, до старијих опробаних државника. Споразумни и решени да приме тешко бреме, пуно опасности и одговорности, отиду у двор и изјаве Кнезу свој пристанак, да се примају владе, која би се имала саставити под истим условима оличеним у заједници либерала из „педесет осме“ и „шездесет осме“, и која би имала, сем две личне и две ресорне измене, скоро и исти састав, као и влада од 19. августа пр. године. Овога пута Кнез се није више устезао, и 24. априла буде потписан указ о саставу владе, у којој су биле ове личности: Стевча Михаиловић, министар на расположењу, за Председса министарства и министра грађевина; Јован Ристић, министар расположењу, за министра иностраних дела, а по потреби ступник председника; Јеврем Грујић, члан Држ. Савета; за министра правде; Радивоје Милојковић, члан Држ. Савета, за минитра унутрашњих дела; Тихомиљ Николић, задржан, за министра војног; Алимпије Васиљевић, проф. и ректор Вел. Школе, за мизистра просвете и цркв. послова; Владимир Јовановић, надзорник умрука, за министра финансија. То је било Министарство, коме је било суђено да, са народом заједно, претури преко главе велике и судбоносне догађаје. То је било Министарство, којеје у пуном смислу оправдало раније дати му назив: „Акционо Министарство“. Ми га, у лом, већ познајемо; оно је, скоро! исто, као што је било љено и прошле године. Главни, најјачи политички људи из ралне Странке беху у њему. Што је могло бити изведено у убојну | едено је. Догађаји нису дали да се и на њих дуго чека. | сервативци, који су могли бити и изненађени поновом појавом Либерала на влади, а који су спољашње одношаје у току прве половине 1875. непромишљено већ били заплели, нису пролу да не обележе и своје гледиште према новој промени, или боље, према васпостављању владе, за чији су пад прошле јесени они толико заслужни. „Влада нека зна — писали су они у ор. 10. „Шумадије“ у очи првог рата — да ако су прилике згодне за рат, па се она њима не користи, народ ће је клети страшном клетвом. Не буду ли прилике згодне, а она сеу рат упусти, народ ће је клети још страшнијом клетвом“. То је била она чувена алтернатива:, коју су добацили давнашњи противници Либерала и којом су се, на свој начин, незавидно чувеним учинили.

пој |

ја а

“5

от 2 О

МЕ

) )

о 22

о с

о о)

(

| = 2 КХ

о ки

= = с

~ 5 57 [2 под о = = 255 3 о гр 60

! Разлика је била у томе: што је Ј. Грујић уступио Рад. Милојковићу мин. унутрашњих послова, а обратио овај ономе мин. правде. То су биле

ресорне промене. Место К. Јовановића дошао је за мин. финансија Владимир Јовановић. То су биле личне промене. г

2 5 ; ; с „Види чланак: „Да кажемо још коју“ од Јов. Ристића, прештампан из „Слоге“ 1894. год. Чланак је овај полемичне природе, и део је веће полемике

коју је изазвао Мил. Гарашанин неким својим брошурама тога времена о „Два Намесништва“.