Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878, page 342

336 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Но док су противници либерални лошим досеткама и пакосним закључцима неодговорне стране уносили пометњу у и онако тешке прилике, одговорним носиоцима државних брига ваљало је прећи преко свију тих ситних, а можда и мало патриотичних маневара и — радити.

Долазак овога „Акционог Министарства“ после седам месеци поново, значио је, као што смо рекли, доиста: Рат. Такво му је значење дато и у земљи и на страни:. Тако је и оно само схватило своју историјску задаћу и одмах прегло на посао.

У војсци су на најбржи начин довршиване материјалне и административне спреме и уредбе, како би је оспособили за бржи и успешнији раду погледу командавања, кретања и снабдевања, како у погледу појединих тактичних јединица, тако и целе војске; у финансијама продужило се остварење закона о народним зајму. Пријатно је доиста прелиставати савремене листове (1876. године) и читати имена првих људи без резлике, како хитају да даду држави, и то махом без интереса, не само по коју стотину, ноим коју хиљаду дуката. Све је осећало важности момента, замашност прилика и величину и судбоносност догађаја. Ускоро после доласка нове владе, почео је и постепени одлазак војске на границу. А упоредо, поред прилога првих народних представника, из грађанства, иде и организација рада за негу рањенике, у чему су жене узеле великог учешка, што је такође ишло исто тако великом брзином и са не малим успехом. Тад је основан и ступио је у акцију Српски Црвени Крст.

Сви су се редови изједначили у пожртвовању. Оно је било добровољно; а у колико је било и израз решења скупштинских (Тајних Одлука од септембра прошле године) и наредаба владе, примљено је све без поговора. У те замашне одлуке спадају: решења. од 17. јуна 1876.: да се свима чиновницима без разлике, осем кнежеве цивилне листе, и лекара и официра у служби, плата или пензија, ма колико она велика била, за време рата, своди на 300 талира годишње око 1500. динара); а онима, којима је плата или пензија до 300 талира, од исте одбије 200%/). — Кметовска плата и бир свештенички, своде се на половину. — Увођење реквизиције т. |. узимања хране и др. ствари од приватних људи за војне потребе у време рата, разуме се од имућних људи; док је општинама стављено у дужност: да породице сиромашних војника и добровољаца, за време рата издржавају и у пољским послу помажу; а сваки чиновник и свештеник, пензионар нли који је на расположењу, мора војну службу, на коју се одреди, отправљатиг

1 Велике су овације прављене новој влади, свима Министрима посебице, Они су се јављали и одговарали на поздраве. Али је остао у сећању грађана нарочито кратак одговор Јеврема Грујића, који је на дуг поздрав са улице, одговорио са прозора своје куће само: „Браћо, ми се разумемо!“

2 Српски грађани, који су живели изван Отаџбине, позвати су; а и по дужности су имали доћи у Србију — државни питомци свију струка у првом реду. Писац ових редова, налазећи се у Јени на Универзитету, добио је од свога министра позив 11. јуна, и већ сутра дан 12. јуна 1876. оставио је веселу ђачку варош на Сали у Тириншкој, идући без прекида и без одмора же-