Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

68 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Са нестрпљењем се дакле очекивало како ће Кнез образовати нову своју владу, пошто из обзира пиетета према пок. родитељу, није у том правцу ништа предузимато, док се не да четрдесетодневни парастос умрломе Кнезу оцу.

Октобра 27. (1860) био је решен и тај проблем. Ново министарство имало је следећи лични састав и поделу: За Књажевског представника и министра иностраних дела Филип Христић; за привременог министра унутрашњих дела Никола Христић; за министра правде и просвете Јеврем Грујић и за министра финансије Јован Гавриловић.

Либерална Странка била је дакле заступљена у новом министарству са највиђанијим онда својим представником — Јевремом Грујићем, ма да само у политички безначајном министарству. Тежиште промене лежало је у — два Христића, као носиоца два најважнија портфеља : спољашњег и нарочито унутрашњег. А за карактеристику овога министарства, додаћемо при завршетку посматрања овог прелазног доба, речи савременика и блиског посматраоца прилика, који лаконски каже: да је то било „... министарство, које се састојало из тако разноврсних и завађених елемената, да се они, на првом састанку своме, ни поздравили нису.“ !

Нема сумње да је овако што била лоша сведоџба за само министарство, али је баш то не мање тврда сведоџба о решености Кнеза Михаила: да влада, и да бира своје органе прелазећи преко свију и њихових и својих личних обзира. Ово је био само почетак; у скоро ћемо ми имати и другојачијих промена, којима је коначни резултат био — искључење либерала, и може се рећи, распрштање либералне странке, оличене у њеним онда познатим преставницима равнога темперамента разних личних особина, врлина и мана.

! Јов. Ристић, Спољашњи одношаји Србије Књига П. ст. 79.