Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПРЕОБРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА (1861)

Већ смо видели, да је Кнез Михаило у својој прокламацији од 14 септембра 1860 нагласио, како је у нашем законодавству и у уређењу земаљском „оскудност н несавршенство“, дајући у исто време на знање, да ће трудови његови бити на то управљени, да према потребама земље и духу времена, и законодавство и устројство земље поправи и попуни. Годину дана пак раније, видели смо да и из средине Народа, кроз „Мало-Госпоинску“ Скупштину, излазе захтеви да се „турски“ устав од 1838 одбаци и Кнез с Народом да даде земљи Српски Устав, достојан унутрашњем самоопредељењу земље. Да ли ове две изјаве, од Скупштине и Кнеза, и ако временом одељене, имају каквих додирних тачака и исти лични извор, то је тешко определити: доста то, да су и нови владалац и народ у идеји самоопредељења и у тежњи за одбачај туђег уплива били сложни.

Ступајући на престо, Кнез Михаило пошље Јована Мариновића, члана Држ. Савета, да код гарантних сила обзнани његово ступање на престо; но, уз то, да сондира земљиште: да ли би силе допустиле, да Србија приступи унутрашњем конституисању, наравно са одбачајем октројисаног турског устава, и доношењем свога. Овај ће дипломатски покушај имати, без сумње, узрочне везе са поменутим захтевом „Мало-Госпоинске“ Скупштине. Но кнежев покушај није нашао одзива у Сила, а нарочито Русија, која је суделовала при стварању „турског“ Устава од 1838, саветовала је, да се не мења сам Устав, али да се путем доношења посебних закона регулишу главни одношаји у земљи. (Види: Јов. Ристића Спољ. Одношаји, књ. П, стр. 80).

Знајући тако дефинитивно на чему је, Кнез приступи оцени првих потреба, па и детаљној изради самих пројеката најнужнијих закона; а као најнужнији оцењени су: Закон о Народној Скупштини; о Државном Савету; о уређењу народне војске; и о порези по имућности.

„Писац ових успомена — вели Јов. Ристић о себи, а у својој књизи П Спољ. Одношаја — био је и сам позван, да суделује у спремању тих послова, радећи, у обележеним границама, на пројектима за преуређење Народне Скупштине и Државнога Савета. Радови су ови пролазили кроз многе мене; а кад су, најпосле, у