Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

70 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

једној седници, под кнежевим председништвом, били коначно утврђени, реши се, да се на Преображење састане Народна Скупштина у Крагујевцу...“1

Најпосле је следовао и указ, за сазив Народне Скупштине, који, ради његове савремене оригиналности, у целини доносимо:

„Попечитељству внутрених дјела“.

„Желећи саслушати народ мој о неким општеполезним мерама, решио сам и решавам:

„Да се на дан Св. Преображења ове године сазове Ванредна Народна Скупштина,

„Желећи при том поштедити народ од дуга путовања и велике дангубе, одређујем: да Крагујевац, као среднна земље, буде место састанка Народне Скупштине.

„Попечитељство внутрених дјела, има извршити ово моје решење. Оно ће званично своје делање продужити у Крагујевцу за време трајања Скупштине, узевши од званичника својих само онолико, колико послови захтевали буду.

ВАМ 1491 М. М. Обреновић Ш. с. р. 19 јулија 1861 год. Књажевски представнике у Београду. попечитељ иностраних дела

Ф. Христин с. р.“

Нови министар унутр. дела Никола Христић предузео јеи извршио изборе за знамениту Преображењску Скупштину, коју су бројно састављали 221 посланик. Она је знаменита, што је била прва за владе Кнеза Михаила; она је знаменита и по законима, које је имала да оцени и прими. А са гледишта Либералне Странке на њу је ударило свој печат име Тодора Туцаковића, који јој је био и председник, ма само за неколико дана; а Јован Ристић њен секретар. Но, о томе после.

Али, прилике као да су се веома измениле, и о првом предлагачу слободне печатње у Србији мислило се „горе“ сада другојачије. Јер је сада младоме Тодору било суђено, да тек преко препона уђе у Скупштину, а не без опозиције у њој заузме и Председ-

1 Јов. Ристић, Спољашњи Одношаји, књ. |. стр. 81. -- За илустрацију оног времена, можемо на овоме месту унети п сведоџбу Владимира Јовановића, коју је, кад су ове врсте писане, причао писцу: Ристић је имао налог од Кнеза, да среди и његову Престону Беседу за ову Скупштину, наредивши му да „задржи идеје и да стилизује како сам налази за добро“ јер је Кнез сам већ био написао своју беседу. Али се Ристић, вели Јовановић, жалио да је видео приличну муку провлачећи се између идеје и стилизације, тако да је концепт скоро потпуно измењен. Кад се је Кнезу поднео и прочитао, овај је се изјаснио да пови састав усваја... знате, било је тешко говорити у Престоној Беседи о сељаку и о дрвима које он прода и паприци, коју у вароши купи, о чему је Кнег говорио у беседи, желећи да тако очигледно Скупштини изнесе зло привредно стање у земљи. И доиста та се места налазе очувана у самој беседи. (Види Српске Новине, август 1861).

2 Укав је премапотписивао само „књажевски представник“ (т. ј. председник министарства). Он је имао положај изузетан, налик на данашње канцеларе, Остали министри примали су указе на извршење, како и текст наведеног укава гласи.