Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПРЕОБРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА 11

ништво. Као чудна иронија судбе, на изборима у Крагујевцу, где је Тодор кандидован и изабран, био је овоме младом Обреновићевцу као противкандидат истакнут и протежиран професор гимназије Паја Радовановић, по злу доцније запамћени као — убица Кнеза Михаила! Али је трговац, или како га службено посланички списак означује „магазаџија“ Тодор Туцаковић ипак изабран. Крагујевац је, за срећу и у пркос одржао својега кандидата и својега суграђанина.

По свршеним изборима, Скупштина се састала на Преображење, и истог дана приступило се послу, а у првом реду избору председника.

А како је текло и при избору председника Скупштине, најбоље ће се илустровати овим телеграмом, који је послат и објављен у „Српским Новинама“:

„Крагујевац, 6 августа (у 8 с. по подне).

„Данас после подне, пошто су прегледана пуномоћија Скупштинара, изабра Скупштина: за председника Тодора Туцаковића са 106 гласова, против 103 који последњи били су за Мијалка Раденковића. После тога беше једнодушно изабрани: за подпредседника Мијалко Раденковић, а за секретаре: Јован Ристић и Алекса Романовић“. Очевидно, да је јагодински посланик Раденковић, без сумње и сам одличан, био од владе радије жељен но Тодор. Али, рекли би смо, да је свест скупштинска и самосталност посланичка, сконцентрисана на Туцаковићу, била та, која је стављана на пробу и — победила је, наравно, само са три гласа и за три дана!

Избор Тодора Туцаковића за председника ове знамените Скупштине, није ишао тако лако. Ту је, као и против његова избора за посланика у Крагујевцу, било големога притиска и супротне агитације.

Сима Несторовић из Црнића у окр. пожаревачком, чије ћемо име далеко доцније опет сретати, прича писцу ових редова, о том избору ове интересантности:

Ја сам, вели Несторовић, тада први пут дошао у Скупштину, бејах млад, тако око 28 година: Били смо сви из окр. пожаревачког Либерали и већ Обреновићевци. По ондашњем адету, нас је допратио до Крагујевца Ага-јевта окр. начелник. Сместивши се у једну механу, сви заједно, пошто су се посланици по окружијама држали увек заједно. Начелник рече да га ту причекамо, док се не врати.

Кад је дошао, скупиће нас и поче говорити, како ће се сутра (на Преображење) бирати председник Скупштине и да Господар жели да буде изабран неки Мијалко из Јагодине, а да не буде изабран крагујевачки посланик Тодор Туцаковић. Тако нас АгаЈевта притврди то вече.

: Сима Несторовић је, после дуге политичке каријере као нар. посланик, умро у дубокој старости 1921 године,