Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

74 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

а

„Недавно је један патриот, кога се честитости и његови највећи супарници клањају, у подобној прилици, говорећи о последњој прошлости своје отаџбине рекао: „ја осећам у себи толико снаге, да могу отаџбину моју више љубити, него што на непријатеље наше мрзим, и пре ћу озлојеђеност свога срца угушити него да са њоме дам навести на што год, што би мојој отаџбини могло штетно бити“. Речи ове, и ако нису моје, биле су, јесу и остаће свагда израз мога осећања; јер мене себичност и претераност нигде не руководе, и кад ово говорим, ја целом свету смело у очи гледам.

„И по себи серазуме — наставља кнежева беседа — да ћеин сви они, који моју владу састављали буду, ових мојих начела придржавајући се, са мном по истом путу морати ићи. И с тога, у колико ову непријатну прошлост, коју смо сви осуђивали и осудили, ја свагда заборавности предајем, у толико више сам намеран у будуће не гледати кроз прсте неред и иступљења ма каква и ма чија, оцењујући људе, све без разлике, по ономе што творе, а не по ономе, што они кажу да желе“.

Доиста, примерна лојална искреност и несумњива одлучност лежи у овам категоричким речима кнежевим! Он, за сво време своје будуће, сразмерно кратке владавине, није ни за длаку од њих попустио. А за то ће мо имати још примера, и још прилике да их наведемо.

Најпосле Беседа прелази на пословни програм сазване Скупштине, наводећи, као главна напред поменута четири законска пројекта: о Скупштини, Савету, војсци и данку, при чему Кнез подсећа на обећање дато у својој прокламацији од 14 септембра прошле године, да ће се посветити и земаљском устројству.

Већ сутра дан, 7 августа, следовала је Адреса Народне Скупштине, прилично опширна такође, а из ње ће мо навести само следеће:

Устављајући се на мисли Кнежевој о забораву свега што је у прошлости било, Народна Скупштина изјављује: „што Књаз наш заборавља, не смемо. аи нећемо, Светли Господару, ни ми да памтимо, па молимо да Ваша Светлост, за стално уређење ових спокојству општем неопходних основа употреби онакве мере, какве и сама наговешћује, да се т.ј. не гледају кроз прсте нереди и иступлења ничија, долазила она од грађана или од чиновника, било виших било нижих. Народ зна, да је Ваша Светлост у срцу своме праведна, па је тврдо уверен, да ће она, као строг и праведан отац, све без разлике крепко изводити на пут својих спасоносних начела...“

А устављајући се даље и сама на стању и задатцима Србије, Народна Скупштина даје својим надањима за у будућност овај израз:

„...Само схватајући стање онако какво је, постићиће Србија душевно и материјално унапређење своје и задатак, који јој је Ваша Светлост благоволела назначити, С тога радује се Народна