Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПРЕОБРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА 715

Скупштина, што Ваша Светлост нити себи обмане прави, нити очајава, но у зрелој оцени ствари даје најбоље јемство за срећу Србије“.

Но Скупштина се није на овоме уставила. Гледајући у Кнезу борца и носиоца народних права, она му је, у тој истој адреси, тако рећи дала неограничен мандат, да „политичка права“ „народна“ остварује како он за сходно нађе:

„Два пут је већ народ на својим Скупштинама изјављивао жељу најсвечанију, да се његова политичка права једном већ потпуно остваре, Што је два пут решио, то сад по трећи пут свечано потврђује; но овај пут још ставља се, у то име, и на безгранично расположење Ваше Светлости, и готов је следовати Вам свуда и свагда и делом и имањем и животом. Располажи, Светли Књаже, и ово уверење нека буде наш пристанак у напред на све, што Ваша Светлост у име политичких права народних наредити благоволи.“ — = —

Више се, доиста, у оданости не може ићи!! Но, то се доцнијеи осетило. За Кнеза ово нису биле само празне речи.

Народна Скупштина после ових значајних изјава својих, прешла је одмах на посао, и свршавала је законе, један по један; а, као што ћемо сад и вицети, политичке законе сасвим у духу тих самих својих изјава.

Закон „о порезу по имућности“, и ако је уносио један знатан нов принцип, ипак га није извео до краја, увевши „пореске класе“, почев од „прве“ (најниже) па до „шесте“ (као највише). Даље одредбе овога закона могу имати ближе историјске вредности за развиће српских држ. финансија.

Далеко већу замашност имао је Закон „о устројству Народне Војске“, за коју су изнешене основне мисли и тражба Народне „Малогоспојинске“ Скупштине, да се заведе. То је био један и велики и озбиљан политички корак, чијем је остварењу приступио Кнез Михаило, и који је, у даљим последицама и са све већим развојем војске, уздигао углед Србије и оспособио је да, доцније, прихвати велике судбоносне догађаје. Као главне одредбе новога војничкога преображаја Србије навешћемо прве 5. 5. у којима је и главна идеја изражена. Тако гласи:

8. 1. За одбрану земље, за одржање права Књажевства заведена је народна војска, састављена из свију Срба без разлике, рачунајући људе од 20 година, закључно до 50-те. — 5. 2. Само свештеници, и они, за које се признало да су са свим неспособни за војничку службу због слабости састава телесног, изузимају се од ове обвезности да притичу к одбрани земље. — 8. 3. За сада, и да би се избегло, да врло велики број грађана не буде у једно и исто време отргнут без нужде од својих послова, војска ће бити подељена у две класе: једна, одмах готова за кретање; друга, да се може тек доцније кретати, но која мора бити свагда спремна, ла се одазове на прву заповест, — 8. 4. Прва класа војске обра-