Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

"НРЕОБРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА и

Народним Скупштинама, које се сваке треће године имају редовно држати — а ванредно, које се и пре тога времена кад Књаз за нужно нађе, сазвати могу — има се народ саслушати: 1 О свим тегобама и потребама својим, као и о начину, на који мисли да би се истима помоћи могло. 2 О предметима оним, о којима би Књаз и правитељство његово желели чути глас народа. Нарочито пак свагда ће се народ саслушати имати: а) ако би се породило питање о полезности уступљења или промене ког краја области српске; 6) ако би се данак повећати или система данка променити

имала; и в) ако би се породило питање о мењању Устава. — 58 4. Народна Скупштина може захтевати, да средством једне, из своје средине одређене комисије прегледа стање народне касе. — 5 5.

Кад се буде ванредна Скупштина држала, онда ће се од времена њеног састанка рачунати трогодишњи период за држање обичне Скупштине. — 85 6. Предвиђа Велику Народну Скупштину за ређе случајеве: на случај упражњења престола, избор новога кнеза, усвојење престолонаследника и избор намесника. — 5 14. За време Намесништва књ. достојанства не може на Скупштини бити предложена и закључена промена Устава. — 85 17. за сваку Скупштину бирају се посланици. — 85 23 и 24 опредељује начин избора: у срезовима посредно, преко повереника, у окружним варошима и у Београду непосредно. — 85 33. Предвиђа, да Скупштина може радити, кад су присутне две трећине посланика. Комисија од 18 чланова, посланика, а под председништвом Министра Правде, прегледа посланичка пуномоћија. „За тим Књаз поставља Скупштини председатеља и подпредседатеља и секретаре, и то прву двојицу из средине Скупштине, а секретари могу бити и са стране“. Но, на Великим Скупштинама... сама Скупштина бира председника и подпредседника и секретаре и то „вишином гласова“. — 5 39. Закључење Скупштинско биће пуноважно, кад за њега да глас најмање половина у заседању налазећих се чланова. — 5 40. Учињена закључења своја подноси Народна Скупштина Књазу. А с овим јеу логичној вези 5 13 који гласи: „Народна ће Скупштина чннити своја предложенија просто, а не у виду формалних пројекта“. Од осталих 85 (којих цео закон има 46) навешћемо, на завршетку 8 12: „Посланици народни не могу бити одговорни ни због свог говора, нити због даног мњенија у Скупштини; осим, ако би се на Скупштини упуштали у она дјела, која се но казнителном закону сматрају као казнима“.

· Не треба дугога расматрања, па да се види, колико је овај Закон, у погледу надлежности Народне Скупштине иза оба закона, који су му претходили, а нарочито иза закона за Нар. Скупштину који је постао на Свето-Андрејској Скупштини. Нема сазива сваке године; ванредне скупштина (као што је била ова „Преображењска“), потискују редовни за даље три године; све часништво бива наименовано; Скупштина нема право буџета и оно мало права прегледа „Стања народне касе“ (5. 4) изнудила је сама Скупштина (решивши на своме ТУ састанку У. августа, да се тај 9. пренесе онакав какав је у Закону скупштинском од 1860