Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПРЕОБРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА 19

ж ж ж

Из свега овога, што је решено на Преображењској ванредној Скупштини, изашао је: Кнез свемоћан, Савет преважан, Скупштина потчињена, Министри парламентарно сасвим неодговорни.

Не може бити да се сва тежина овога обрта није осећала и у редовима либералним, који су, у колико су састављали Скупштину, припомогли да се створи ново стање. Истина, према младолибералима заузет је већ положај, они су пре ове Скупштине одстрањени. И сам новоизабрани председник Туцаковић, који је се држао с њима, био је истиснут. У Скупштини су остали патриотични људи, либерали изНарода,који су као династијаши Кнезу све по вољи учинили. Јер све ове, у уставном погледу ретроградне реформе, засновала је колико одлучна, толико патриотична личност самога Кнеза. Сви уступци и све жртве очевидно су њему учињене, Кнезу, чије смо назоре већ познали и из његове прокламације и из његове престоне беседе, којом је отворио Народну Преображењску Скупштину, у којој су, као последњи Скупштином бирани председници били Тодор Туцаковић и Раденковић, а главни секретар Јован Ристић и који су без сумње, сваки по свом положају и носили главни део терета овога мучног рада.

Овакво схватање положаја њиховог, као и осталих часника те Скупштине, чини разумљивом завршну одлуку њену Л 141, а на састанку ХТ, 19 августа, коју у целини исписујемо:

„Од више посланика предложи се, и Скупштина једногласно усвоји: да се председатељу, подпредседатељу, као и секретарима скупштинским изјави благодарност на показаном труду; а нарочито скупштинском секретару г. Ристићу, на његовим зрелим разлозима, којима је Скупштини предмете објашњавао и на патриотичном заузимању за интересе народне“. Идућег дана (20 августа), а на састанку ХУ. решавајући Скупштина да се њени (посланички) предлози, који су усвојени упуте „правитељству“, понова се уставља на своме секретару. Под Ме 143 протокола стоји даље: „У исти мах прочита се акт достављен по закључку Скупштине под Хо 141 а управљен секретару Скупштине г. Јовану Ристићу“.

Но то су биле, у једно, и последње одлуке Народне Скупштине. Истога дана, 20 августа, ова значајна Народна Скупштина од 1861 била је закључена. Нова ера једне патриотичне, али строге владавине, беше у велико отпочела. Било би чудо, ако се и у личном истицању једних, а силажењу с позорнице других, не би та ера обележила, којом је Кнез Михаило извршио праву контра - револуцију наспрам Свето-Андрејске Скупштине.

И на то се није више дуго чекало. Промене у врховима државне управе, у Савету и у Влади следовале су ускоро. По себи се разуме већ, да су оне коначно испале на све веће потискивање Либерала. Није ли Кнез у својој престоној беседи, отварајући Преображенску Скупштину већ рекао: да ће сви они, који владу његову буду састављали, његових се начела придржавајући, за њим по истом путу морати ићи; и да је он рекао, у будуће не гледати кроз