Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

82 жив. ЖИВАНОВИЋ

На том ТУ. састанку председавао је Тодор Туцаковић, а већ. сутрадан 10. авг., он на познати начин одлази из Скупштине, да се више у њу не врати за све владе Кнеза Михаила.

А знамо да је још од 1858, заједно са протојерејем лозничким Игњатом Васићем, Тодор Туцаковић био главни покретач питања о слободној штампи, и ако се може с поуздањем тврдити, да подносиоци тога првог предлога нису то урадили без познатих вођа Свето-Андрејске Скупштине, Грујића и осталих. И за што то да Тодор, кад му је брат био болестан, не иште, и зашто да му се не да одсуство, кад су се одсуством многи и здрави и болестни користили А од Крагујевца до Честина у Гружи, где је старина Туцаковића, нема више но 3—4 сата хода. Остаје само једна претпоставка: да је и овога пута Тодор Туцаковић, као председник Скупштине, био покретач предлога о слободној штампи, он, који је изабран за посланика против агитације месне полицијске власти (у лицу окр. начелника) и који је био кандидат независних елемената и за председника Скупштине. И остаје још једино за веровање да је Тодор, свим што је претходило, и према струји која је ван Скупштине, т.ј. у двору владала, постао немогућ. И он се, као иначе лојалан грађанин, просто повукао, положивши и сам посланички мандат.!

Но да видимо шта је даље било са решењем Скупштине: да се закон о слободној штампи изда.

Сутра дан, 10 августа, а на своме У састанку, Скупштина, пошто је огласила председничко и посланичко Туцаковићево место за упражњено, и изабрала новог председника и подпредседника, прелази на рад. Протокол под М 31 бави се оставком Туцаковића, а Мо 32 избором новог председника и подпредседника. Сад долази

„Хе 33. Прочита се писмо, којим се у смислу закључења под Мо 27, Његова Светлост моли да разсуди: је ли, и ако је, какав је закон о штампи према потребама нашим и наше земље нуждан, и би одобрено.“

Дакле питање је положено у руке самоме Кнезу. Идућега дана, 11 августа добивена је у Скупштини извесност и у томе. Да се послужимо опет самим скупштинским протоколом. У њему налавимо, а на МГ састанку скупштинском:

1 Сима Несторовић, из Црнића у окр, пожаревачком, кога смо напред цитирали ради објашњења избора Туцаковићева за председника, вели: Кад Тодору дадосмо отпуст, на његову молбу за одлазак у Гружу, ја га сретох ускоро где иде чаршијом, са једним штапом затуреним преко леђа. На моје питање: А зар ниси код болесног брата на селуг — он, осмејкујући се, само кратко одговори: „Море, глај си посла!“ — Овде се нарочито има нагласити, да се Тодор Туцаковић за сво време владе Кнеза Михаила не јавља у Скупштинама, и ако је он, као што се из досадашњега тока догађаја види, био виђена фигура из народа. Но за то ћемо га, одмах по смрти Кнеза Михаила, опет срести у јавности, а највише као подпредседника, а доцније као председника Народних Скупштина. Умесно би се, дакле, дало закључити, да Кнез Михаило није радо видео у Скупштини људе Гуцаковићевих погледа и држања,