Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПРЕОВРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА 83

„Ме 41. Депутација, која је Његовој Светлости предала адресу о обезбеђењу наследства у племену Његове Светлости, као и писмо, којим се Књазу оставља оценити потребу о закону о штампи јави, како је Његова Светлост оба ова акта Скупштине благонаклоно примила...

„Пројект закона о штампи, изјавила је Његова Светлост да је већ готов, и да би до сада већ и решен био, да нису састанку Скупштине предходиле ферије саветске, но, додала је Његова Светлост: да је бринула и о томе да се и овај закон, као и сви остали, саобразе потребама нашим и наше земље, разложивши даље пространије и природу оваквих закона и наше околности.

„Скупштина изјави: да је сагласна са разлозима Његове Светлости“.

Овим је и питање о „слободној штампи“, које се чује и претреса у Србији ево већ 13 година (од 1848), које се уноси у нека два скупштинска закона, да се и из њега избаци — најпосле положено у гроб.

Више о њему није било говора, све до Велике Народне Скупштине 1868 године, у Топчидеру.

Но да видимо, како је бар на делу стајало са практиковањем јавног писања, и да ли је сад после 13 година, вредила бар она стара софизма из 1848: „ако ко уме паметно да пише, наћиће и слободу штампе“.

И то је питање на делу већ било решено 8 месеци раније. Ево тога конкретног случаја.

Стојан Бошковић, Владимир Јовановић и Милован Јанковић крајем 1860 године, објаве у „Срп. Новинама“, да су намерни да издају лист под називом, „Народна Скупштина“. На објави су се сва троица подписали редом како смо и имена горе исписали, „Ми, који смо се доле потписали, изискали смо одобрење да издајемо и уређујемо наше самосталне новине, под именом „Народна Скупштина... У овим новинама ми ћемо јављати све што се догађа код нас и по осталом свету, а вредно је да се зна. Поред тога, у њима ће се водити разговори о потребама по свима струкама друштвеног живота. А стараћемо се да се новине „Народна Скупштина“ својим послом омиле Српском свету онако, као што му је и то име мило.“ За тим сеу шест тачака огласа казује, шта ће и како ће радити либерални новинари, више у погледу чисто редакционо-пословном, но у политичком. Све што је од ширег значења изнесено је у тачки 4. објаве: „Молићемо се власти, веле они, да допусти слободу штампе, и да настане да се укину сметње у књижевној узајамности између нас и осталих наших једноплеменика.“

: При свем неодређеном предњем одговору Кнежевом, може се тврдити, да Кнезу Михаилу није било до слободне штампе. „Држава је — говорио је Кнез једном приликом Владимиру Јовановићу — као лепа подигнута црква, а на врху ње златан крст: то је и слободна штампа. Како се она може дати, кад и држава није сређенаг“ Кад је В. Јовановић на то приметио: да баш слободна штампа има много да допринесе, да се држава среди, Кнев је на то одговорио: „Док сам ја, ја тако мислим и тако хоћу“. И доиста, као што ћемо даље видети, Кнез је тим својим наворима остао доследан.