Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 93

што је могуће било, да се земља од даљих повреда својих права и свога спокојства предохрани и да се повратак подобних сажалителних догађаја немогућим учини. -

„И ако наређење, које је по сагласном закључењу сузереног двора и свију гарантних сила последовало, не одговара у пуној мери жељама и очекивањима мојим, при свем том оно неоспоримо садржава испуњење неких, до сад неудејствованих права Србије, као и неке нове добитке; и према томе, а нарочито према једном закључењу сузерена и свију гарантних сила, Ја сам у интересу Отечества нашао за добро не полагати препоне да се догодившем се замјешатељству и отуда произишавшем изванредном стању крај учини.

„Ферман царски, који наређење поменуто садржава, поставиће свакога у стање, да оцени текст истога. У колико наше праведне жеље нису овом приликом испуњене, Ја, с великим поуздањем у милост Божију и добро расположење сила, очекујем, да ће се доцније и испунити.

„Нека народ српски продужи следовати гласу свога Књаза, и имати у њему потпуно поверење. Нека и од сад у себи подхрањује опште познату љубав к Отечеству, поштовање закона и наредаба правитељствених, послушност према властима, вјеру у Бога и поуздање у добру ствар, па се онда Србија само доброј и све бољој будућности надати може.

„Престанком изванредних опстојатељства, све се повраћа у обично и редовно стање. За мене је пак највеће задовољство, да могу овом приликом целом народу, воинству народном и регуларном, чиновништву свију струка правленија, свештенству, једном речи свима и свакоме, који су у овим изванредним околностима принели на ползу Отечества, једни трудне и ревносне услуге, други материјалне жртве, а сви примере усрдија и родољубија, изјавити моје владатељско задовољство и благодарност.

„Дано у Београду, 24 септембра 1862 године. Михаил М. Обреновић, с. р,“

Препад од јуна месеца, и ако је био и остао локалисан у Београду, уз мало комешање ужичких Турака, — који су, као и они из Сокола, том приликом такође истерани и исељени — ипак је захтевао не мали напор нејаке домаће „стајаће војске“ и тек организоване „народне војске“, и показао у многоме недовољност ратне спреме. А и споро решавање сваког, па и овог питања, кад га у своје руке узму велике силе, дао је довољно разлога и Кнезу и свима патриотама, да се мало боље обазру на ратну приправност.

Државна редовна средства, колика су да су, као да нису свакад довољна. У потребитим приликама прибегава се принудним или добровољним жртвама, у облику патриотичних прилога.

Таква је једна прилика наступила и услед бомбардовања, када се апеловало на приватну помоћ и иницијативу.