Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 157

а једно и друго питање реши у ванредном сазиву Народне Скупштаине. Како су до сад два Намесника пуноважно отправљала своје уставне дужности, могу их и даље отправљати до састанка Скупштине (!. новембра). Исто тако није нужно хитати и са решењем тргов. уговора, пошто је старим продужен рок до краја ове године; а Скупштина, састајући се пуна два месеца раније, има времена да благовремено, пре истека рока, реши и трговинске уговоре.

Мост, који је и овом приликом Намесништво поставило Радикалној Влади био је згодан за њену одступницу, у последњем часу, Али Радикална Влада, из разлога нама непојмљивих, није хтела поћи тим путем.

Оставку владину, поднесену поводом тим, Намесништво прими и уважи. Промена владе постала је дакле неизбежна, и ако је до неразумевања чудно и необјашњиво било држање радикално. Као да су навалице гонили на кризу и промену. Она је и свршена 9. августа 1892 године. Указ о извршеној промени, и ако је био празничан дан, донело је истога дана ванредно издање „Српских Новина“. Једновремено донео је исти број „Срп. Нов,“ и указ, којим се сестрић Белимарковићев, Паја Денић поставља за управитеља вароши Београда. То је био речит знак времена и израз старања за мир и ред у престоници.

Радикали су — после три године и пет и по месеци — испустили, а Либерали су прихватили управу земље. Кабинет Николе Пашића замењен је кабинетом Јована Њ. Авакумовића.

Краљ Милан и велика криза. — Од интереса је знати, какво је било понашање Краља Милана у овој кризи. Он је, и у овом случају, остао себи доследан — у променљивости назора. Његове погледе прво на избор трећег Намесника, по смрти генерала Протића, а по том на промену од 9. августа, изложио је Краљ у два своја писма Ристићу од 5. и 10. августа, 1892. МИ све што је ту исказао биће у флагрантној супротности са блиском будућношћу.

У првом писму, писаном у Минхену, Краљ Милан тему о намесничком кандидату почиње речма: „Г. Мишковић (генерал, краљ. гувернер) ми је саопштио: да ви желите знати шта ја мислим о питању Намесника трећег и о женидби Краљевој.“ И онда прелази

! У питању женидбе свога сина, Краљ Милан, у том писму мисли, да се не може о томе предувимати одсудан корак пре пунолетства краљева, За тим прелази на разне кандидације будуће заручнице краљеве. „У Русији, вели, нема принцеза, или ако их има, не треба ни часка замишљати, да ба се она као што су неки замишљали, удала у Србију“. „А што се тиче ћерке кнеза Николе, на коју изгледа, ви тако нагињете“ — и онда, помињући неке раније удадбе црногорске — вели: „То би био једно топове!“ „Водите га до године за време његових ферија у Букурешт, Цариград и Атину (два пут подв.) па нек се види, како ће се једно другом допасти, млади Краљ Србије и кћи грчког Краља. Јер ми то изгледа једина добра партија. Са њом ступа Краљ Србије у сродство са свима тако рећи великим дворовима европским. — Ово изјасњење краља оца, доведено у везу доцније са извесним покушајима у том правцу, објашњава и извор тих покушаја, који су само показали, да ни за владаоце не вреди много, кад се изјасне за коју девојку.