Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО. 189:

Даље следују напомене, шта би ваљало радити у Русији „где

је Пашић извесне симпатије уживао“, и у Новом 'Саду и пита:

„могу ли вам ја што помоћи у француској штампи“. „Извинте, што дајем савете, али они полазе из чисте душе, а гледалац са стране може покашто што видети, што се на месту не види“. „Војску треба чувати и неговати“, и набраја извесне в. официре које би „боље било уклонити“, или чак ни „под униформом оставити.“ Па додаје француски: „Имате министарство своје, из људи како треба. Искористите то у интересу земље и престола“. „Ја ћу бити крајем недеље

у Паризу, одатле ћу ићи у какву илиџу, после једно две недеље“.

И, на завршетку, Краљ Милан додаје: „Сад при закључку писма добих и листу новог кабинета. Она ми прави добар упечатак. Нарочито ми се допада, што се странка либерална појављује са новим снагама на министарским столицама. Ораторство је лепо заступљено и слабо да је који кабинет до сад у Србији имао у

себи толико говорника. Намесништву и Авакумовићу честитам избор: његових другова“. МИ врхунац расположења и опсервација краље- |

вих, достигао је, без сумње, у речма, којима завршује своје писмо: „Предвиђам мучних и тешких дана борбе и — — једино што ми је жао: што нема у редовима бораца и мене“.

Ристић је ове речи, у писму, подвукао црвеним плајвазом. И имао је право, и за овај моменат, и за скору будућност. Јер после свега двеста и четрдесет дана, имаће и он, и сва Србија, и цела. Европа да види у којим ће се „редовима бораца“, и против кога наћи вечито агилни и вечито несмирени и превртљиви екскраљ.

ХХ

Министарство Јов. Ђ. Авакумовића. — Либерални кабинет од 9, августа 1892. године имао је следећи лични састав:

Председник и министар иностраних дела Јов. Ђ. Авакумовић министар у пенсији и адвокат, мин. војни, генерал Антоније М. Богићевић, мин, финансија, Димитрије Стојановић директор жељезница, мин грађевина, Коста Алковић ректор и професор Велике Школе, мин. просвете и цркв. послова, Јован Бошковић професор Вел. Школе, Министар унутрашњих дела, Стојан Д. Рибарац адвокат, министар правде Живојин Величковић, адвокат, мин. народне привреде, Светозар Гвоздић управник Управе Фондова.

Авакумовић, Рибарац и Величковић били су посланици у Скупштини. Остало су све активни чиновници, од којих је Алковић те године навршавао тридесет година своје непрекидње професорске службе на Великој Школи. Алковића, Стојановића и Бошковића, поред њихова гласа као представнике науке, знамо из знаменитих нишких Скупштина (1878—1880) као одличне либералне представнике, о којима је говорено и у књ. П.: Гвоздић је од њих

! Генерал Богићевић исправан војник а као потомак Анте Богићевића брата: госпође Томаније Јевр. Обреновића, Богићевић је био у сродственом одношају са Обреновићима; а као и пок. Радивоје и Ф. Христић, пашеног Јов. Ристићу, рогићевић је човек умерен, тих и лојалан, на чију се реч може свагда ослонити.