Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

160 У Ае ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

дидују! Изненађење није било мало, и ако су стални приврженици групе адвоката у Гл. Одбору одмах као по договору прихватили

· предлог. Но именовани су од Министара оћутали, а Стојановић ће само

рећи: да он задржава себи право да се сам, поводом тога, одлучи шта му ваља чинити. Појмивши куда је окренут врх овога одговора Стојановићева, Рибарац одмах изјави: да он прави питање од тога, да се г. Стојановић кандидује, но то се „питање“ ограничавало само на Стојановића, а и сам се Стојановић оградио од тога специјалног „старања“-о њему. Писац, као члан Глав. Одбора нагласи: да он не разуме потребу ове двојбе, а гко се именована господа не би кандидовала. то би могло бити само у облику жртве са њихове стране, као отказ на нешто, на што они имају са сваким другим не само равно, но веће право. Стара двојба двеју струја у Странци овде је нарочито, колико и незгодно испала.

И после дуге дебате, предлог Председникоз остаде нерешен; али зато он није ипак остао без последица.

Одмах сутра дан Мин. грађевина Коста Алковић човек поносит и коректан, отишао је Председнику Министарства и изјавио: да после онога што је синоћ било, он не мисли више остати у Министарству; он ће одмах дати оставку, која се не мора објављивати, пошто и он сам сматра ипак за своју дужност према Странци, да у овим озбиљним тренутцима не изазива отворезу кризу, док се избори не сврше. Но у сваком случају он не мисли деље руководити послове Мин. грађевина и, ради своје личне потребе, отићи ће претходно на одсуство у Беч, а до повратка његова нека Председник мерка киме ће и како попунити место. Сва објашњења нису помогла и 18. јануара већ је био одређен Мин. финансија Стојановић да заступа Мин. грађевина. '

Исто тако и мин. финансија носио се мислима о оставци. Сад је већ увидела и адвокатска група, да.ће расуло далеко да оде и салети Стојановића молбама, да од тога одустане; а 0 предлогу Предс. Министарства није више било ни речи.

По извршеним изборима, приступило се дефинитивном решењу оставке мин. грађевина Алковића, али која није била сад и једина оставка. И мин. народне привреде Св. Гвоздић, такође с позивом на јануарски догађај, учини што и Алковић, и положи оставку. Сад је имало да се решава о попуни два места: у мин. грађевина и привреде. За мин. привреде буде кандидован четврти адвокат Велизар Кундовић из Лознице, који се осећао увређен што је и први пут обиђен. Али тешкоће настану око личности за мин. гра“ ђевина, за које је место сам министар унутрашњих дела имао у приправности једног свог тад. личног пријатеља, чиновника у миг. грађевина. Но Намесницима, нарочито Ристићу, (јер је Рибарчев кандидат Белимарковићу био сестрић) учини се тај кандидат — и ако је иначе био добар лаберал — сувише млад. Ствар је била

1 Ово заступништво хтео је прво на се примити Предс. Министарства и био је спремио такав указ. Но први Намесник не хтедне потписати: „Којим би равлозима, рекао је он тада, могли оправдати то заступништво, кад овде седи човек“

(Стојановић), који се сматра као ауторитет у тој струци 2!“