Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

162 жив. ЖИВАНОВИЋ

Срећом, за рана је спажена замашност ове поделе и кад се приступило у току јануара и фебруара дефинитизвној кандидацијаи, онда су они што су изјавили да остају на положајима, сви се кандидовали: Стојановић у Београду, Ђорђевић у Прокупљу (где се имало муке опет са старим привржеником Краљице Наталије, генералом Лешјанином, који је у Прокупљу имао летњиковац и био биран већ за посланика). Тако је легла једна криза, без које је могла бити, без које је требало да буде.

=

Ми овде већ улазимо у доба кандидовања посланика и домичемо великој одсудкој битци, која је имала да буде на дан 25. фебруара 1898.

С тога је нужно да видимо, шта је било са Скупштином, коју је (из избора од 1890 год.) либерална влада затекла, и која је имала мандат још за ову 1892. годину.

Она је указом од 1. октобра „сазвана“ за свој дан: !. новембар; али је 25. октобра другим указом „одложена“ за дан 28. децембра; а на сам дан Божића, 25. децембра 1892 распуштена, с тим: да се нови избори у целој земљи изврше на дан 25. фебруара 1893, а Народна Скупштина састане у Београду на Благовести, 25. марта т. Г.

= =

У фебругру беше изборна агитација и с једне ис друге стране достигла свој врхунац. Чак су и Напредњаца у неким окрузима истакли и своје листе, у намери, да бар којега од својих првих људи протуре.

Либерали су при кандидацији употребили једну тактику, која се после показала као срећна, управо спасоносна. Многи од либерала, нарочито ондашњи Министра адвокати, на прошлим изборима кандидовали су сеи а по три места, колико је изборни закон допуштао. Сад је сваки од њих морао изабрати по једно место и ту се сав заложити. Писац овог дела изнео је ту мисао најпре првом Намеснку, и образложио тиме: да Либерали, с обзиром на подељу политичких снага, либералне и радикалне, могу доћи у положај да се за 2:3 посланика мере са опозицијом. У том случају и кад би са та 2-3 имали чак и већину, могу лако доћи у положај мањине, ако се н. пр. пет либералних првака кандидују на по два или три места, наравно као носиоци листа и добију сваки по 2:38 пуномоћија. Онда до прегледа пуномоћија и од брења избора, сви они, који по листама имају доћи после носиоца листе у Скупштену, ве могу се у њој јавити одмах првог дана. А за толико је либерална евентуална већина слабија, чак може доћи у положај мањине, што би било фатално. Све то не може наступити, ако се сваки кандилује на по једном месту, наравно све учиннвши и да прође. Први Намесник усвоји ову мисао, и дотични Министри покоре се нужности. Разлози су били јасви, и то је после доиста било и правило. Колико је пак било свето ин корисно, видећемо кад се сама Скупштина састане.