Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

М~

80

је у последње време и Народну Либералну Странку, као и свсколико наше јавно мнење. И она је преко свога представника имала прилике да изнесе своје погледе на овај државни задатак.

Како су том приликом додирнуте и по гдекоје важније тачке и саме Уставне ревизије, то јен у том погледу обележено и наше гледиште.

„Либерална Странка прихватила је сготовошћу прилику, која јој се пружила, да може суделовати у једном раду, који би био намењен да помогне скинути с дневнога реда питање 0 Уставној ревизији. Либерална Странка држи, да је време да се учини крај реакцији која, има већ две године, одвраћа пажњу Србије од великих народних задатака, који успевају само у нормалном расположењу духова, и ово се не да ни замислити у стању, где од хиљаду и две три стотине општина нема их ни десет од сто, у којима би се налазило редовно стање.

„Као што није ништа пропустила, што би олакшало сазив Уставотворног Одбора, тако би Либерална Странка учинила и све друго, што би јој, без повредг програма било могуће, да се уставна ревизија до краја изведе.

„У току саветовања јавила су се, међутим, и нека посредна питања: Ко ће бити позван да изведе Уставну реформу, пошто је Уставотворни одбор припреми» Хоће ли се предузети и потребне мере, да се обезбеди слобода избора народних посланика за оно Народно Представништво, које ће бити позвано да реши спремљени пројект новог Устава Стечено искуство у 1888. није се смело предати забораву, кад се зна, да су онда избори повереника за Вел. Нар. Скупштину дали један резултат, кад су извршени без контроле, а са свим други, кад су извршени под контролом мешовитих комисија.

„Не може се овом питању одрећи велика важност, оно није питање само формалне природе. Ако би најбољи припремни рад био решен извештаченим путем, изгубио би он сваки значај и не би Уставно питање ни за тренутак скинуо с дневног реда, а то да буде, жеља је без сумње општа, а прека потреба.

„Ну, тако пуна готовости, да олакша посао са своје стране, Либерална Странка није могла сама пресуђивати питања, нити је могла без резерве игнорисати потребу извесних претходних мера и без њих ући у обавезе. На против, питање је захтевало сагласност више чинилаца, равномерно учешће свију Странака, са искључењем превласти ма које од њих. То се за овај мах није могло постићи.

„Али се не треба због тога ни најмање предавати песимизму. Из готовости, која се у многоме показала при дојакошњем саветовању о Уставној реформи, може се црпети поуздана нада, да ће се саветовање, и ако је сад прекинуто, наставити у повољнијим приликама, да уставну реформу приведе крају. То је бар наша најискренија жеља.“ |

Из овога, дипломатски састављеног заједничког акта, излази,