Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

УСТАВНО ПИТАЊЕ. ПАД ГАПРЕДЊАКА 355

да је се реформа Уставна разбила, на питању „ко ће бити позван да изведе Уставну реформу, пошто је Уставотворни одбор припреми“, т. ј- на питању о саставу Владе из свију Странака „са искључењем превласти ма које од њих“, даље на питању о контроли при изборима, са оградом противу „вештачког пута“. Што се тиче нада, изражених на крају овога саопштења, о њиховој оправданости могу још једино догађаји пресудити.

Оба ова услова, који су означени као „посредна питања“ нераздвојна од главнога, постављена су од опозиције, радикалне и либералне, По себи се разуме, да је Влада, као што смо напред рекли, из побуда самоодржања, не само Влада но и Странка њена, била противна овим условима. Али се исто тако по себи разуме, да би сваки отпор Владе оног тренутка био беспредметан, чим би се владалац изјаснио да прихвата ове услове о образовању Заједничке Владе и о контроли на изборима. Али, Краљ Александар, који је за све време владе Новаковићеве привидно подржавао Уставну реформу, у пресудном моменту радије је пустио да се она разбије, но да је прихвати и подржи. Цео покушај, дакле, у ствари се разбио на неискрености Краља Александра. С тога се унапред може рећи, да су и наде опозиције, да ће се све „наставити у повољнијим приликама“, биле илузорне, као и наде владине, која је, у први мах из оваквога држања краљевога изводила закључке повољне по себе саму и по свој положај.

Беспредметно је даље упуштати се у пропраћање узајамне новинарске полемике, тако пуне пребацивања и узајамног окривљавања, између владе с једне и опозиције с друге стране, односно између „Видела“, „Српске Заставе“ и „Одјека“, коме је пребачено од стране владине: да у својим изјашњењима прелази чак „границе поверљивости“. !

| Већ 22. маја, орган владин („Видело“ број 60) и сам је морао признати, да је Уставно питање одложено и ако само „за часак“! и „само за то, што су се ови и овакви љубитељи Устава и уставности дрзнули да на највишем месту стављају услове, под којима ће се вршити избори посланика за Велику Уставотворну Скупштину. Уставно ће питање опет доћи на дневни ред, проду-

1 Види „Српску Заставу“ бројеве; 51, 58 и др., „Видело“ бр. 58, 60, 62 и др, „Одјек“ бр. 76, 77, 78, 79, све 1896 године.

Чланак у бр. 58 „Срп. Заставе“ од 21. маја, био је из пера писца о. д. На прекор „Видела“, да Либерали више ћуте, а Радикали више говоре, „С. 3.“ одговори тим чланком: „Још једну реч“. „... Нисмо хтели да неко време поломљена кола крећемо с места, просто за то, што би то сад требало упртити на леђаи вући једну гомилу дрва, кад није било среће, да се лепо на том возимо“. Прелазећи на уставне гаранције „С. 3.“ даље вели: „И кад такву меру и сад мисле Странке, оне немају потребе да желе, да не дође ни један Напредњак у Скупштину — али желе да они који дођу буду слободно изабрани. То је све. Није на реду, дакле, да се ми вазда ту објашњавамо; већ је на реду да се види, има ли тамо око „Видела“ још који Брут, који ће у судбоносном тренутку принети на жртву — своје регенте“ (т.ј. онда тако назване насилно и без избора наметнуте општинске председнике и кметове), :

237