Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

356 жив. ЖИВАНОВИЋ

жава даље владин орган: Краљ је дао Краљевску реч, да Бе земљи дати нови Устав; али је, у исто време нагласио, да ће то бити кад се у земљи партијске страсти стишају; да ће га дати на основу стеченог искуства; и да ће га дати — у договору с народом.,.“

Како је ипак срећна Прокламација од 9. маја 1894! Пошто су је Радикали прогласили „Уставом данашњег провизоријума“, сад се опет и Напредњаци ва њене речи позивају, јер је то та „Краљевска реч“, коју „Видело“ наводи. Владин орган чисто као да је расположен са оваквог исхода: „Нека сад о овоме троме размишљају они, којима је било пало у део, да Устав од 1888. у живот уведу, да у политички живот Србије унесу здраве, крепке и напредне уставне идеје, па су место тога земљи оставили стидне успомене, и онај низ од партијске подивљалости, од оне бесомучне јурије, која се најпосле морала свршити: 9, августом, 1. априлом, 9. јануаром и 9. мајем“.

Ово је све било и на адресу Радикала и на адресу Либерала, јер у горњим датумима има, наизменце, и либералних и радикалних несрећних дана. Цео овај шљам полемички, све је више претрпавао главно питање. Оно се више није могло оживети, и ако је било предмет одлучивања у радикалној Резолуцији са „Митинга“ од 98, јула; оно је у говору Ристићевом на збору у Нишу 15. септембра, додирнуто, али већ као питање „идуће године“, са вером у „чврсту намеру“ Краљеву, да ће ревизију Устава ипак у дело привести.

Тако о новом Уставу, као о заједничком делу, није било више речи у 1896. години. Али за то Влада и Напредна Странка нису ипак дале са своје стране да ово питање сасвим умре.

У чланку „Састанак Народне Скупштине“, владин лист „Видело“ (бр. 117 од 4. октобра) подгрева уставно питање поново и истиче намеру владину да Скупштини, која се састајаше с јесени 1896. у последњи сазив, изнесе на решење, по други пут „Предлог о промени Устава“, како је већ једном усвојен 1. фебруара т. г. „Као што је Устав 1888. одменио онај од 1869. на основу напред спремљених закључака Нар. Скупштине, која се ослањала на већину из Напредне Странке, тако ће, надамо се, и нови Устав Краља Александра, којим ће се заменити оба досадашња Уставна покушаја (|) опет потицати из основе, коју је Напредна Странка својом већином у Нар. Скупштини створила“.

И доиста, на 37. састанку скупштинском, 14. децембра т. г, влада подноси, са краљевим указом, и други прописни „Предлог о промени Устава од 1869“. Скупштина га оглашава као „хитан“, упућујући га у законодавни одбор. После једног сата, на истом састанку, одбор подноси извештај, и Скупштина „доследно својој изјави у адреси, којом је одговорила на престону бсаду Њ. Краља од 19, нов. прошле године“ (како се у протоколу скупштинском вели) усвоји Предлог. Тиме је формално извршено све, што је по пропису чл. 181. Устава од 1869. нужно било, и ако је цело питање, иначе, било далеко од својега правог решења. „Кад.