Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

УСТАВНО ПИТАЊЕ, ПАД НАПРЕДЊАКА 357

де се приступити новом решавању Уставног питања у нас, вели „Видело“ (бр. 148. од 15. дец.) и какве ће се среће сада у томе бити, то је питање будућности, у коју, ма како била блиска, наше око не може да продре. Али, што већ данас можемо констатовати, то је: да је Нар. Скупштина и по други пут дала могућности да се решавању уставног питања правилно и уставно приступи. То је све, што је она могла учинити и то је она и учинила“. Несавладљива резигнација говори из последње врсте овога полузваничног пропраћања свршенога чина. У каквим другим приликама, ово поновно изгласавање уставне промене у Народној Скупштини, било би догађај првога реда. Али, како су ствари са Владом и Напредном Странком стајале у очи самог дана (14. дец.) кад је предлог Скупштини поднесен, његово поднашање и хитно усвајање имало је још само вредност политичког душека, који се простире, да ублажи преки — пад владе. Усвајање „Предлога о промени Устава од 1869.“, био је дакле нека врста владинога посмрчета. Осећајући, да су јој не дани, но сати избројани, она је поднела овај Предлог, и ако је пред сам подношај знала, да је у пуном лету свога пада. Краљ Александар учинио јој је ту последњу концесију, да јој потпише указ, којим се тај предлог Скупштини упућује. То је била и последња иронија владаочева према Странци,

која је овога пута, при ступању на улраву земље — то јој ваља признати — лојално поднела свој Програм рада, и на који се Програм — у ком је ипромена Устава стајала — и сам Краљ својим

пристанком обвезао. Али, зар је у Србији једна само владалачка реч или потпис опоречен 2!

Звезда Напредњачка била је на заходу, а Радикална на помолу. Пре но што се земља још једном обрнула око своје осовине, после усвајања предлога о промени Устава, Влада Стојана Новаковића, — једна од најлепших епизода у ужој историји Напредне Странке — већ је припадала Историји, заједно са свима својим делима, међу којима има их и од већег значаја,

П,

Око пада Новаковићевог Министарства. Распуст Напредне Странке. — Смрт М Гарашанина. — Пад напредне владе био је симптоматичан, да ваља изближе расмотрити узроке, који су му претходили, дотаћи се чак и неких ситница, које су карактеристичне и за људе и за прилике, а у првом реду за владаоца, који је, почев од 1. априла 1893. био главни иницијатор пада свију влада, које су се од тада до сад изређале и чији низ није завршен. Наравно, да се позади личности Краљеве јасно види силуета Краља Милана као главног инспиратора многих од ових догађаја.

Тачно и пред пад кабинета Ст. Новаковића, јавља се Кргљ Милан, овога пута у Бечу. Краљ Александар, враћајући се са свог пута из Рима, понова је ударио на Беч, Ту је имао доћи из Париза н бив. Краљ Милан, пошто је раније већ био у Бечу. И 2. дец. Краљ Александар изиђе оцу на сусрет до Линца, и пошто