Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

8356 | жив. ЖИВАНОВИЋ

су се у тишини видели И“ разговарали, дођу 4. дец. оба у Беч. Одатле се Краљ Александар крене 5. дец. за Србију и Краљ Милан га испрати до Пеште, одакле је отишао на имање грофа Зичија да лови, очевидно да се нађе у близини Србије, а то је увек имало нешто да значи. Краљ Александар стигне у Београд на сам дан своје славе 6. дец. о Св. Николи, јутру у 9 сати.

Чим је стигао у Београд, Краљ се већ имао да бави делимично мин. кризом. Мин, просвете Љуба Ковачевић, због једног неуспеха приликом интерпелације: за што се лист „Витез“ не штампа бесплатно у држ. штампарији» доведен је до одступања. Одговарајући на исту, 22. ков., Ковачевип се сукоби са више посланика и од то доба не хтедне више ни долазити у Скупштину. Позван од Предс. министарства, свога кума, да формално положи оставку, Ковачевић одговори: да је Краљ, полазећи ван земље „Осми део своје власти положио и на њега као Министра“ и да он, до доласка Краљева неће демисионирати. Тако је и било, и сутра дан по доласку краљеву, његова је поднесена оставка била и уважена, а Мин. правде одређен да га заступа. Али је суђено било, да оставка Мин. просвете буде увод у општу кризу. Потпуности ради, а да би се и дворска нестална расположења према кабинету Новаковићеву што боље илустровала, навешћемо овде један покушај извршен знатно раније. На име опет Љуба Ковачевић каже писцу: да му је дошла у Министарство просвете из весна личвост, чије су везе са двором биле добро познате, и дајући Министру на знање да она то „не говори из своје главе“, нагласи му: да би он — Министар — учинио знатну услугу укупној ситуацији, ако би, н, пр. због конверзије дугова, нашао повода да одступи и пружи прилику, да сеи Краљ после боље одреди. Ковачевић прозревши земку, изјави, да ће он са Новаковићем истрајати на почетом послу, чаки на случај већих непријатности, и да то претпоставља свима дошаптавањима, а овлашћује ту личност, да то „слободно каже коме треба“. Сам се пак уздржи од саопштења свега овога Новаковићу, да не би у њега још сада изазвао неповерење. Тако је кабинет Ст. Новаковића дотрајао годину и по. Сад је, стицајем прилика, дошло да је Ковачевић био принуђен да учини оно, што пре годину и по није хтео.

Као што смо вапред рекли, за време овога доста дугог од“ суства Краљева, у Београду је од половине новембра опет радила Скупштина своје послове, Влада је подносила законске предлоге и Скупштина је доносила своја решења по њима. Грађевински закон за вар. Београд од 11. дец. о. Гг., разне измеке и допуне у финанс. законима: о таксама и о пореза, биле су тада усвојене. Краљ их је, доиста, и потписао. Али, кад је Мин. правде поднео на потврду „Закон о извршењима“ Краљ му откаже потврду, јер је садржавао „сукоб с Уставом“, дајући право приватним лицима, да могу оптужити чиновника, за штету проузроковану, нехатом или намерно, при извршењима, док је Устав допуштао да се чиногник може оптужити само по одобрењу Мин. Савета. И ако су се