Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

376 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

у живот и да се по њему упуте трговински односи између обе земље. То је предвиђено на дан 1. априла те године. Обе владе, српска и бугарска, одредиле су састанак на Обреновцу, као тада граничном месту између Пирота и Цариброда, где је било бурних манифестација и обилне гозбе. У пуном броју јавили су се министри и бугарски и српски, први са Стојиловом, други са Симићем на челу, пред подне 1. априла у Обреновцу, где су два архимандрита Дучић (наш) и Талев (њин) са протом пиротским и свештенипима на самој граници светили водицу и одржали „многољетствије“ владаоцима обе суседне државе. По том се дошло у Пирот на велике обед, где је било здравица са политичком тенденцијом и алузија кародносног карактера. „Ми с правом очекујемо од овог уговора, рекао је Симић у својој здравици, да ће нас још више зближити, још боље упознати једне с другима, још јаче проникнути идејом о потреби слоге и братске љубави, о потреби заједничког рада у будућности“ и т. д. Архимандрит Нићифор Дучић чинио је, у својој реминисценцији, алузије на првенство српско, подсећајући на крунисање цара Душана у Скопљу, када је био присутани трновски буг. патријарх. Министри су, у неке четири депеше поздравили оба владаоца, за се оба Председника министарства, за се остали Министри, на које су поздраве одговорили одмах и Краљ Александар из Београда и кнез Фердинанд из Софије. Све те светковине, поздрави и здравице објављене су после у „Српским Новинама“. Да лису иБугари слично учинили у свом државном листу, не знамо. Али се после показало, да су наши суседи и за време краљеве посете у Софији и гозбе у Пироту, више куповали но продавали, тако, да су после имали шта и да препродаду — Турцима. Цела пак ова фанфаронада носила је и сувише демонстративан карактер, да је морала — све да је српско-бугарска „слога“ и на далеко јачим ногама стајала — бити пре од штете но од користи. У заносу за неким успесима, није се знала граница умерености и обазривости, којом се мора заодети свака политичка и дипломатска акција. Као што при свима, па и политичким лумперајима бива, рачун је долазио најзад ипак на ред, да га неко плати, На жалост, још у току истога лета показало се, да смо платци били ми Срби. Бугарска егзархија имала је ускоро неколико владика више на српској територији у Турској.

Таман се завршио овај поход на Исток, спремао се други на Запад. И Кнезу Николи имала се вратити лањска посета. То је било и лепо и полигички тачно, у начелу. Влада је нашла, да она треба да буде узастопце за овом у Софији, и ако се после првоаприлске гозбе у Пироту, десило нешто необично важно, што је налагало српској влади, да или остане код куће или да зна за што иде и на Цетиње, ако је то јест знала, што је ишла и у Софију.

Наиме, на Цвети 6. априла о. г. Турска је објавила рат Грчкој. За трајања уобичајене свечаности у беогр. граду, која се врши на Цвети у спомен и Таковског устанка (1815. и предаје градова (1867) Краљу стигне депеша о овом значајном догађају.