Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 377

Објава рата Грчкој од стране Турске са свим природно учинила је велики утисак на сав наш народ, једно по важности самога рата који ће се водити у нашем суседству, а друго јоши

више, што је сваки инстиктивно постављао питање: Какве дуж-

ности намеће Србији нови положај створен грчко-турским ратом» Наравно да је влада била позвана у првом реду да мисли о путовима и начинима, како ће из овог новог заплета, у који је дошла Турска, извући какве било користи за Србију а нарочито бар за српски народ у Турској.

Са некаквом „тајном погодбом“ у џепу, која је требала бити, бар по општем веровању, закључена с Бугарима, влада српска остала је при намери да се иде на Цетиње. У добри час! После „Уговора“ с Бугарском, са свим је у реду и какав уговор с Црном Гором, па после да се сви кренемо ка „вековнога непријатеља“; или бар да га принудимо на концесије. Тако је бар свету изгледао оптимизам, коме су се меродавни Радикални Кругови одавали кад је се Краљ Александар, праћем опет Симићем и Вујићем, кренуо 18. априла преко Ријеке на пут „да врати драгоцену посету своме љубљеном брату, господару Црне Гореи Брда Њег. Височанству Кнезу Николи, коју му је он учинио на

Видовдан 1896. године“, како вељаху „Срп. Новине“.

Краљ је стигао у Бар, на црногорско земљиште 21. априла у 3 час. јутру „после доста немирног путовања“ морем. Туга је дочекао кнежевић Данило и поздравио у име Кнеза Николе. Одатле се пошло одмах даље и нешто сувим а нешто водом преко Скадарског „Блата“ и преко Вир-Пазара, стигло се истог дана на Цетиње, у 6 сати вече.

Дочек је био срдачан; а 23. априла, на Ђурђев дан падала је слава кнежева. Са своје стране Краљ „поздрави“ 22. априла наследника Данила чином почасног потпуковника, а кнежевића Мирка чином поч. капетана П класе у 1Х пуку српском, који је од лане већ носио назив: „Пук кнеза Николе 1.“. Са црногорске стране дат је видан израз за ову посету и остало, кроз дворско-државни лист.

„Глас Црногорца“ званични лист цетињски, коме је у важним приликама инспиратор ако неи сарадник сам Кнез, срдачним чланком поздравио је ову посету, нагласивши: како Њ. В. Краљ Србије долази „на крсно име Дома Петровића, што даје најсрдачније обиљежје његовој посјети, јер само прави пријатељи посећују на крсно име пријатељске куће, као што их ове најрадосније на тај дан дочекују. Друго — продужује „Гл. Црногорца“ — Њ. В. долази у најозбиљнији час, што историја наша памти, који срлски народ сада преживљује, и у овом часу највиша нам је утјеха, најјаче уздање братски споразум Црне Горе и Србије, која је слава Богу, и са Бугарском у најближем споразуму. — Ове три државе балканске, под заставом, коју је на Видовдан развио Њ. Вис. кнез Никола (овим се мисли на ону значајну здравицу што ју је кнез Никола пр. године држао на ручку у краљевском двору у Београду) пред цијелијем светом — под заставом моћног начела на-