Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

96 жив. ЖИВАНОВИЋ

владине, у тадашњем њеном личнов саставу —- следовала је ре-

конструкција Владе од 5. јуна 1880. године после оставака, коју су поднели менистри: правде Стојан Вељковић, грађевина генерал Р. Алимпић, унутр. дела Јак. П. Туцаковић, просвете Ст. Бошковић и финансија Ил. Маргетић. Од седам чланова кабинета, пет су смењени, а остали су: Председник Министарства и министар иностраних дела Јов. Ристић и министар војни пуковник Јов. Мишковић, На место одступелих чланова! ушли су у обновљени кабинет;

За министра унутрашњих дела Радивоје Милојковић, просвете Ал. Васиљевић, финансија Влад. Јовановић, грађевина пуковник Стев. Здразковић (дотадашњи заступник) и правде Јов. 5. Авакумовић. Сем последњег, који је био нов, и предпоследњег, видимо да се понова враћају на владу три члана негдашњег „акционог министарства“.

То није било без узрока. Доиста је предстојала једна нова акција за владу, тешка и важна у исти мах. То је бало закључење трговинског уговора са Аустро Угарском — питање, које јену преговорима о закључењу железничке конвенције, и на обе претходне Скупштине, редовној за 1879. и следеној ванредној, избајало на површину. Скинувши са дневног реда железничко питање, у колико је се имало оно расправити са Аустро Угарском, влада је стајала непосредно пред питањем о трговинском уговору у свој наготи његовој, како је то већ и у ранијим говорима Ј. Ристића

наговештавано. За то се и она, у самој себи морала појачати, и у погледу ауторитета и стручне и шире спреме неких чланова

1! О генералу Алимпићу опширно је писала одлична супруга његова, духовита Милева у помињатој већ књизи ширега значаја. На овоме месту да се уставимо на Јакову Туцаковићу, млађем брату Тодора Туцаковића, а блиском другу Радивојеву. — Јаков Туцаковић рођен је у Гружи, син је доцније саветника Петра Туцака. Свршив основну школу и гимназију, ушао је у Лицеј ни свршио права. Главну каријеру имао је у полиц. струци, као старешина у народу, за тим као управитељ вар. Београда (нарочито у време ратова с Турском) са кога је положаја постао министар унутр. дела, а за тим и саветник. Био је поштен човек, савестан чиновник и добар Србин.

Дошав одмах по трагичној смрти Кнеза Михаила од помоћника начелства окр. алексиначког за вршиоца дужности управитеља вар. Београда (место дотадашњег Мих. Барловпа, јула 1868.), на ком је положају доцније утврђен, са кога је (1873. долазно за министра и опет се на исти враћао. Он је, по дужности, морао доћи у додир еа тад. немирним људима, додир кад кад и немио за ове, са чега су га они које кад на свој начин у новинама и иначе на свој начин износили. Међу тим права слика Јакова 'Туцаковића као управника Београда налази сеу интересантним фрагментима, у „Тасином Дневнику“ (службени дневник вишегодишњег члана беогр. полиц. Тасе Миленковића). Ту ће се наћи, као што рекосмо, слика честита човека, — добра Србина и исправна чиновника. По традицијама своје породице био је Обреновићевац; али то га није као и толике друге заклањало да, при промењеним приликама (од 1880.) буде један од првих, које ће Кнез послати у — пензију!

Од Јакова Туцаковића, као министра унутр. дела, а за време једне од нишких скупштина, када му је тад. опозиција нешто манисала, остала је следећа класична изрека, која се трајно одржала у предању: „Нити сте ви (довикнуо је Туцаковић дотичним посланицима): Нити сте ви Енглези, ни ја Гледстон. Какав народ, онакав и министар!“