Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

106 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

путовао у стране бање. Први пут 14 јуна за Емс, други пут 21 јуна, за аустријску бању Ишл. Оба пута Кнез је прошао кроз Беч; и " друго путовање скопчано је било са необично дугим бављењем. Кнез је се вратио тек 10 септембра у Београд у 4. сата по подне.

По себи се разуме, да је упоредо са овим дипломатским дуелом између бечкога „Балплаца“ и београдских „Теразија“, вођена велика полемика и у самој бечкој и пештанској штампи. Мора се признати, да је бечка штампа била објективнија од пештанске, која је заступала интересе маџарских аграраца, магната и спахија, којима је Србија, као пољопривредна земља, била озбиљан конкуренат.

„Спор се врзе око признања једног старог уговора — вели Мене Егеје Ргез5е Ме 5807 — који ни Аустрија не жели више задржати, јер онда не би ни било речи о прављењу новог уговора, и око одупирања Србије, да призна једну правну обвезу, чије ће терете земља фактички сносити. Такве компликације могу једино постати, кад се један привредни одношај сматра политичким погледом, при чему тада разногласица (диференција) постаје чисто питање силе и велики намеће маломе своју вољу.“

Далеко би нас одвело ако бисмо из бечко-пештанска штампе овде цитирали све оно, што из тога доба имамо при руци. Овај навод из „Нове сл. Пресе“ и сувише и тачно и довољно карактерише ситуацију.

Иста „Нова сл. Преса“ бр. 5809. од 15 (28) октобра коментаришући положај, вели од речи до речи: „Оријентална политика Аустрије уди њеној националној привреди, и чини, да се вргта малих држава подупиру, чим ми само закуцамо, да наш еспап понудимо. Одепл! Фашп тешат, може ова или она за „акцију“ усијана глава мислити, али би ми увек радије видели Аустрију окружену све самим пријатељима и из дубине срца сажаљевамо кад видимо да се противу нас гомила страшна мржња, коју је произвела не каква нужност, већ наш слободно изабрани правац, и који се и мимо тога још и нашом привредном политиком појачава“. Подсећајући на речи српског државника, раније речене једном „Аустријанцу“, „Нова сл. Преса“, цитирајући их вели: „На море Србијо! Тамо ће наћи она купца, тамо задовољења своје индустријске потребе, путем природне размене, тамо не ометају добит ни саобраћај, никакве царине, тамо најпосле почиње царство Енглеске и Гледстона — Ристићевог политичког савезника....“

Енглески ће премијер, наставља „Н. сл. Преса“ имати право, кад је једном рекао: „Покажите ми на.земаљској мапи једно место, где је Аустрија слободу засновала!“ Трговинска политика и политика узајамно се условљавају, и кад се њихове погрешке збратиме, то из тога мора за државу несрећа произаћи.“

Тако један лист не само из противничке, већ из туђинске стране. Ми смо. све ово изнели, као момент-фотографију за илустрацију положаја у једном конкретном питању, и то у моменту, кад су још четири · дана раздвајали аустро-угарску дипломацију од жељеног и потпуног успеха, да омрзнутог и опасног Ристина види — збачена с власти.