Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

110 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„Пемамо се, Господару, ни мало бојати, да бисмо у источном . заплету били оштећени одсуством аустро-угарског пријатељства. Ако и нађе наш сусед интереса, да нам на којој тачки укаже своју потпору, он ће нам је скупо продати.....

„Ништа нас мање не би чекало у таквим евентуалностима но — „унија“ ђумручка, „унија“ војна и т. д.

„Ово су, Господару, мисли и разлози, којима сам нашао 32дахнуте Министре Вашег Височанства, кад сам, по налогу Вашем, изнео пред њих ово питање у јучерашњој седници. Ја сам се тру_дио да све ове погледе ресумишем. Налазећи за излишно, да из њих изводим закључке, ја се ограничавам, да их поднесем на највишу оцену и конгчно решење Вашега Височанства.

у Београду Вашем Височанству слуга понизни 9. октобра 1880. Јов. Ристић с. р.“

Пуних десет дана, пошто је овај акт поднесен Кнезу, настала је нека врста тишине. Влада је чекала, а преговори су од стране Кнежеве вођени, но то не беху преговори с владом за њено одржање, већ са опозицијом за њену замену.

_ Октобра 19. године 1880. Кнез је дефинитивно поднесени му акт сматрао као оставку и Либералну Владу Јов. Рестина — отпустио. Јавно мишљење окарактерисало. је ово одступање владе, казвав га падом. Она је, и кад је пала, свакојако остала себи доследна: у борби је се, 1875—76, родила, у тешкој народној борби је постала великом и заслужном, у борби је и пала. Историја и тој влади и свима људима који су је у разним приликама тога знаменитог доба састављали, неће и не може одрећи оне велике заслуге, којима је она себе и своје доба овековечила.

Треба ли да кажемо да је услед вести о датој оставци владиној — у Бечу, и у целој Аустро-Угарској триумфовано, о чему је у савременој густро-угарској штампи остало речитих трагова, почев од инспирисаних официозних органа, па до оних сензационих листића, намењених за ширење државне радости у индиферентне ниже слојеве.

Либерална Странка остала је до краја верна и доследна својој прошлости; а влада из ње произишла, остала је верна своме патриотском програму, и када је пала, то се догодило опет у новој борби, овога пута за економну независност Србије.

И ако је тај пад, као што ћемо видети, имао недогледних последица за саму Либералну Странку, он је сјајно обележио крај једноме великом добу у нашој историји: добу патриотична рада, пожртвовања и државничке увиђавности, којим је родољубивим плодовима и далеко доцније, зачињаван многи горак час, како оних, који су у толико тешкоћа провели најлепше дане свога живота, тако и целога народа, који је, не једном, очајавао после и за саму судбу своју.

Не одричући унапред родољубље ни свима другим јавним радницима, политичким људима и Странкама, које ће имати да од-