Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПАД РИСТИЋЕВЕ ЛИБЕРАЛНЕ ВЛАДЕ 111

мене Либералну Странку, ми можемо констатовати ипак, да улазимо у прилике, које ће до непознавања изменити целокупно наше стање и све наше политичке одношаје.

Као што смо једчом већ рекли, то опет, на завршетку понављамо: Октобарским догађајима из 1880 године, није само на дуго време запечаћена судба Либералне Странке, већ је, с предумишљајем _ инаугурисана сасвим нова система у свима правцима јавнога живота и рада у Србији. |

Ту нову систему хтео је, нико други, до сам Кнез Милан. Ми смо напред већ изнели прилике и случајеве, у којима је кнез Милан на несумњив начин испољавао те своје намере. Ни успеси, који су до сада, и у унутрашњој и у спољашњој радњи постигнути, ни парламентарни рад досадашње Владе и Скупштине, ни каква неодољива моћ опозиције — која је и била само с тога онако офанзивна што је од Кнеза подстицана! — не оправдаваху промену која је настала 19. октобра 1880. године, одпуштањем владе Јов. Ристића. Изгледа, да су се смерови кнежеви и налети опозиције ма и ненамерно срели са политичким плановима аустро-угарским, јер су сви скупа концентрично управљени били, и дејствовали у једном истом правцу и циљу: да се Влада Либерална обори. Уважење оставке Либералној Влади, према поводу на ком је она поднесена, значило је: од стране Кнеза, повлађивање прохтева АустроУгарске, или управо њихово усвајање унапред ; а готовост опозиције да ситуацију, каква је падом Либералне Владе настала, прихвати, отворено је показивала, да је она била решена, да по сваку цену прими власт. ·

Кнез је мислио да се ослобођава „туторства“ Ристића и Либерала; Аустро-Угарска је ишла за својим користима; а опозиција је желела да дође до превласти, за којом је — кроз више година, нама већ довољно позкате борбе — толико жудила. ИМ сви троје су успели. А како је овај „успех“ имао да задовољи нека три „победиоца“ то је, као што ћемо ускоро видети, крупна била и цена и у земљи и на страни, која се, у жртвовању великих државних интереса, имала платити за овај чудан „успех“ у борби против Јована Ристића и Либералне Странке. Догађаји који настају, и сувише ће јасно потврдити ово што рекосмо.