Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПОЈАВА РАДИКАЛИЗМА У СРБИЈИ.

Кад ова књига П. буде угледала света, Радикализам у Србије биће навршио пуних педесет година својега политичког бића, узимајући за свој почетни датум дан 8. новембра 1878. Тога је дана у Крагујевцу угледао света први број „Јавности“, листа, који је материјално узев био дело месне „Штампаријске Дружине“, а иначе духовно чедо „оца“ Радикалне Странке Светозара Марковина.

Ми смо већ, посматрајући политичке догађаје још од првог и другог устанка, видели како су постајале, развијале се и радиле политичке странке у Србији све до године 1880. Кроз целу књигу !. и кроз претходни први део ове књиге П, ми смо пропратили живот и рад свих политичких странака, каквих је дотле било у Србији.

Видели смо, како већ од знамените 1858. ступа на јавну политичку позорницу Либерална Странка и доминира у јавном животу безмало четврт столећа, све до свог пада са владе у 1880. год.

Три конзервативна министарства, од краја 1873. до полозине 1875. наизменце састављана и из старои из младоконсервативних представника, прекидају за мало дуги континуитет влада Либералне Странке, да овој у августу 1875. понова уступе првенство и сав утицај на држ. послове, све до октобра 1880. године, до њеног пада.

Управо за трајања поменута три консервативна министарства (књига 1. стр. 280—819.) почели су се јављати прво као публицисте разнога порекла и без претходнога политичкога родословија у Србији, а за тим и у самој Народној Скупштини, људи, који, не беху ни Либерали ни Консервативци, изражавајући своју акцију у правцу опозиционом, прво владама консервативним, под којима су се и зачели, а после српско-турских ратова и влади либералној. То беху, дакле, нови људи, са новим идејама.

Све те појаве и ти нови људи, поред огромне и моћне Либералне, а исто тако поред старе и младе Консервативне Странке, не представљаху Бог зна шта. Али, при свем том нове публицисте новога правца задаваху трима консервативним министарствима ипак лоста посла, док се представници исте струје у Скупштини сматраху само као аиашне пеопсеаћје и беху без икаква утицаја на правац самих Скупштина, сматрани више као гомила махом сељачких демагога.