Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПОЈАВА РАДИКАЛИЗМА У СРБИЈИ 118

Наравно, што се даље одмицало у времену (од 1873), што су се више компликовали политички догађаји у Србији, нарочито настанком ратова (1876—78), све се више осећало и присуство, број и дејство нових људи и нових политичких идеја, све и да оне — нарочито за прво доба јавнога рада Светозара Марковића нису излазиле из круга обичног политичког обавештавања, које је, наравно, било принципијелно увек супротно свему, што је до тада као политичко веровање и сматрање постојало у Србији.

Ти, дакле, нови људи беху зачетници Радикализма у Србији, а њихове, у први мах несређене, али увек свему досадашњем супротне идеје, беху прве клице програма треће, нове Странке у Србији, странке Радикалне.

Идеје се зачињу, као и облаци на кебу, за које се нигде не може определити право место зачена. Почињу са неприметним заметцима атмосферске паре, да после брзо порасту и прекриле цео хоризонат и изврше своје метеоролошко дејство. Кад кад | натапају земљу плодном и благодатном кишом и доносе изобиље и богаство, кад кад долазе са олујом, громовима и тучом и пљу-

сковима, који руше и односе све, остављајући за собом пустош "и несрећу.

Тако је, у осталом, било са зачећем и појавом свих нових политичких странака у Србији. Тако се из једнога малога јата домородачке младе лицејсхе интелигенције од 1848. до 1858. зачео Либерализам у Србији, из кога је постала моћва Либерална Странка; тако се, ево, зачео и један други нови политички правац, који је, и ако још неорганизован, већ од самог почетка дао себи име Радикализма. Прелазећи на излагање како се појавио и развијао Радикализам у Србији, ми смо тиме у неколико ближе сфери још живих савременика, који би, можда, били у могућности да наша излагања и допуне, чему би се ми само радовали, и ако смо уверења да су наши податци тачни. Али, у сваком историјском излагању остане још увек чињеница, које су познате само ужем кругу или и самим још живим појединцима, а корисно је, и кад кад и врло важно, да и те чињенице буду сачуване од заборава.

Порекло Радикализма у Србији је публицистичко. Он је прокламован новинама, од једног, скоро усамљеног човека. А томе су ишле у прилог и нове прилике у Србији, од доношења Устава

од 1869. и закона о штампи 1870. Може се Уставу од 1869. и његовим законима са теоријског гледишта много што шта приговорити и разни недостаци пронаћи. У погледу, пак, дејства-њиховог на јавни живот, ствари сасвим друкчије стоје. ИМ тај Устав и његови закони, дигли су све дотадашње бране и дали су неизмерног полета новим политичким агенсима. А познато је у опште, да је у политици увек факт једно, а његов ефект друго. Тако је често један мали факт, узрок огромном ефекту. Један обичан паланчански листић, који је постао под окриљем Устава и зак. о штампи, у новембру 1873. у Крагујевцу, и коме је уредник бивши студент, по ондашњим појмовима_ „човек без занимања“, Светозар

Пол. Ист. Србије 8