Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПОЈАВА РАДИКАЛИЗМА У СРБИЈИ | 117

Удружени Срби ђаци у Цириху толико беху понесени новим апостолством, да купе и српску штампарију ранијег полит. емигранта за владе Кнеза Михајла, Владимира Јовановића, коју из Женеве (где је Владимир раније издавао лист „Слободу“) пренесу у Цирих, ма да Владимир није знао да су то Срби били, који су штампарију откупили. Одлазећи из. Женеве, он штампарију остави код неког Пољака, који му пише да један Рус тражи штампарију, што Јовановећ одобри, док је она стварно прешла у руке српских ђака. Тако су доцнији радикали, са добитком ове штампарије, били у генетичкој вези са својим либералним предходницима, Ово је истина био прост случај, али је та Јозановићева штампарија ипак од историјског значаја по развитак нових политичких идеја импортираних у Србију.

Оскудни да имају и српске слагаче у туђем свету, циришки српски ђаци сами су слагали у својој штампарији и сами штампали шта су за сходно нашли. То нису биле новине, јер за то им је била на расположењу „Застава“ у Новом Саду, а као ђаци нису их ни могли издавати, |

Они су штампали књиге, које су одговарале њиховој новој политичкој вери. Писац је имао у рукама две књиге, које су постале у тој штампарији, обе превод с руског, од којих је једна руски оригинал: „Отшчепенци“ или „Отпадници“ од Н. В. Соколова; а друга је „Шта је држава»“ од В. Л. Енгелсона, преведене обе с руског на српски. Од „Отпадника“ смо видели и рукопис, превод Св. П. Видаковића, а штампали су их (слагали) наизменце: Видаковић и остали, па докле један сложи, он то у рукопису обележи, а кад други дође, он настави даље! Каква истрајност и труд!

На штампаном примерку „Отпадника“ стоји да су штампани „1872. у Пешти“, међутим, они су штампани, на горњи начин, у Цириху те године, са једног руског примерка, који је избављен од спалишта у Русији. На другој књизи: „Шта је државар»“ означено је да је штампана такође 1872. године, али место није никакво означено, а био је Цирих. Ова је књига штампана пре „Отпадника“

„Отпадници“ су књига социално-философског садржаја, у којој се не говори о модерном пролетаријату, нити о обичним револуционарима противу данашњег друштвеног склопа, већ се ту у историском прегледу износе: Стојици, Хришћанство и Христос, разне секте и велики верски беседници, као Златоуст, утописте, | социалисте, Фурије и Прудон. Сви су ови били „отпадници“ од друштва и уређења у коме су се јављали, било као философски, верски или политички „отпадници“ или прекршиоци (гејтасјатез) постојећег реда. |

Далеко се више чисто револуционарна проповед огледаше у другој књизи: „Шта је државар»“ Одмах на првој страни њеној налази се исповест: да је влада и држава „Завера оних, који имају сопствености, протв оних, који сопствености немају“, а то је само“ проширена дефиниција једне, на истој страни наведене краће, по